Godina bola i tuge: Ubistvo mladog policajca Nikole Krsmanovića i njegova neutešna porodica
Nikola Krsmanović, mladi policajac iz Draginca, ubijen je pre skoro godinu dana u blizini Loznice. Njegov ubica, Faton Hajrizi, osuđeni kriminalac sa Kosova i Metohije, pucao je u Nikolu tokom noćne smene. Porodica Krsmanović, majka Ljiljana i otac Milenko, godinu dana žive u neizmernoj boli i tugi zbog gubitka sina.
Život prekinut u najboljim godinama Nikola je voleo svoj posao i radio ga je sa velikom posvećenošću. Imao je planove za život, ali su mu svi snovi prekinuti tog kobnog dana. Bio je mlad, pun života, tek se vratio u rodni Draginac nakon deset godina u Beogradu. Njegova smrt ostavila je prazninu koju ništa ne može popuniti.
Porodica u agoniji Njegovi roditelji opisuju kako im je život sveden na svakodnevne posete groblju, gde pale sveće i sede u tišini. Majka Ljiljana se priseća poslednje noći sa Nikolom, kada je on otišao na noćnu smenu, a ona je bila u Švajcarskoj kod ćerke. Jutro nakon noćne smene, porodica je saznala strašnu vest – Nikola je ubijen.
Otac Milenko se priseća trenutka kada je saznao za smrt sina, okružen policijom i prijateljima. Porodica je zahvalna svima koji su im pružili podršku, ali ništa ne može vratiti njihovog Nikolu.
Detalji tragedije Nikola je sa kolegom stajao na pumpi kada su primetili sumnjiv automobil sa tablicama iz Tutina. Zaustavili su vozilo, a vozač, taksista, bio je prestravljen i drhtao. Kada je Nikola proveravao suvozača, taksista je izvadio pištolj i pucao tri puta u Nikolu, a zatim i u njegovog kolegu. Nikola je ranjen uspeo da se suprotstavi, ali je pogođen u glavu i preminuo.
Ubica je ostavio telefon i dokumenta u kolima, a njegovi saučesnici su locirani u Republici Srpskoj. Postoje različite priče o tome šta se tačno dogodilo, ali porodica nikada neće saznati celu istinu.
Nikola kao čovek i policajac Majka Ljiljana opisuje Nikolu kao posebno dete, omiljenog u školi i među nastavnicima. Još kao sedmi razred je znao da želi da postane policajac. Nakon što je uspešno završio obuku u žandarmeriji, preselio se u Beograd, kupio stan i ozbiljno shvatao svoj posao.
Voleo je svoj rodni kraj, prirodu, pse i pomagao je svima oko sebe. Njegova ljubav prema poslu i ljudima bila je ogromna. Porodica i prijatelji i danas čuvaju uspomenu na njega, a na njegovom grobu često se nalazi štene koje je Nikola jednom poklonio majci.
Posledice i sećanja Nakon njegove smrti, u Loznici je proglašen dan žalosti, a u njegovom rodnom mestu Dragincu jedna ulica nosi njegovo ime. Porodica i dalje živi u bolu, ne mogu da se pomire sa gubitkom. Njegova majka kaže da i dalje svakog dana razgovara sa njegovom slikom i da ga čeka da se vrati.
Kolege iz žandarmerije su porodici na raspolaganju 24 sata dnevno, a sećanja na Nikolu žive kroz priče, uspomene i ljubav koju je ostavio za sobom.
Zaključak Ova tragedija je podsetnik koliko je život krhak i koliko je važno ceniti one koje volimo. Nikola Krsmanović nije samo broj u statistici – on je bio mladić sa snovima, porodicom i prijateljima koji ga nikada neće zaboraviti.
Ako imate sličnu priču ili mislite da je vreme da se ovakve tragedije ne zaborave, bacite komentar i podelite svoje misli. Možda baš vaša reč nekome znači više nego što mislite.
