Zamislite situaciju: Dušan M. iz Banata umire, a njegova porodica ne zna kada će dobiti neisplaćenu penziju za vreme njegove smrti. PIO fond im hladnokrvno saopštava da ne postoji zakonski rok za isplatu tih para! Da, dobro ste pročitali – nema roka! Ostaje im da čekaju da se završi ostavinski postupak, koji može trajati mesecima ili godinama, a tek onda da dostave gomilu papira – ostavinsko rešenje, lične karte naslednika, podatke o računu… i tek tada, ako je sve po propisu, možda će dobiti ono što im pripada.
Ovaj apsurdni problem nije usamljen slučaj. Penzioneri i njihove porodice svakodnevno se suočavaju sa birokratskim lavirintom koji im otežava pristup novcu koji im je zakonski pripao. PIO fond, umesto da olakša, dodatno komplikuje stvari, ostavljajući ljude u neizvesnosti i finansijskim problemima.
Da li je moguće da u 21. veku, u zemlji koja se hvali socijalnom zaštitom, penzioneri i njihove porodice moraju da se bore sa ovakvim problemima? Gde je tu ljudskost i poštovanje prema onima koji su decenijama radili i uplaćivali doprinose?
Zašto PIO fond ne postavi jasan rok za isplatu neisplaćenih penzija nakon smrti korisnika? Zašto se ostavinski postupci ne ubrzavaju? Zašto se ne uvede jednostavniji sistem koji bi naslednicima omogućio bržu i lakšu isplatu?
Ovo nije samo problem pojedinaca, već sistemski problem koji zahteva hitnu reformu. Dok se birokratija vuče, ljudi ostaju bez novca, a njihova egzistencija je ugrožena.
Ako ste i vi ili neko koga poznajete prošao kroz ovakvu situaciju, znate koliko je frustrirajuće i besmisleno čekati na nešto što vam po zakonu pripada. Podelite svoje iskustvo, jer možda zajedno možemo da pokrenemo promene koje su nam svima potrebne. Ili bar da se nasmejemo ovom apsurdu dok čekamo da nam neko konačno odgovori – kad će pare?!
