Pakao Jasenovca: Kako su ustaški logori uništavali živote i ljudskost
Jasenovac nije bio samo logor, već prava fabrika smrti i patnje. Smješten u močvarnom, nepristupačnom terenu, okružen vodom i nasipima, ovaj logor bio je gotovo neosvojiv za zatočenike koji su tamo završili. Sa oko 20.000 zatočenika, uglavnom Srba i Jevreja, Jasenovac je bio centralni sabirni logor sa četiri filijale, uključujući Staru Gradišku.
Nezabilježeni uslovi i nehumanost
Zatvorenici su živjeli u užasnim uslovima. Nedostatak vode bio je katastrofalan – postojala je samo jedna bunarska voda, često zagađena, zbog čega su zatočenici bili prinuđeni da koriste vodu iz bara, leglo bolesti. Higijena je bila na najnižem nivou, sa poljskim latrinama i noćnim nuždama u kantama unutar baraka, što je stvaralo nepodnošljiv smrad i zdravstvene probleme.
Stanovanje je bilo u barakama podignutim na podvodnom terenu, koje su često poplavljivane, a zatočenici su morali da rade u teškim uslovima, bez adekvatne odeće i obuće. Hrana je bila minimalna i lošeg kvaliteta – uglavnom supa od kupusa ili graška, bez hleba mjesecima, što je dovodilo do iscrpljenosti i smrti.
Rad kao sredstvo mučenja
Logor je zamišljen kao radni industrijski logor, sa brojnim radionicama – kovačnicama, limarijama, stolarijama, pa čak i puškarnicom. Zatvorenici su radili po 8 do 12 sati dnevno, često i duže, pod strogim nadzorom i uz gvozdenu disciplinu. Svaki propust ili usporavanje rada kažnjavani su smrću na licu mjesta.
Radnici su bili podeljeni na one koji su obavljali najteže fizičke poslove i one sa zanatskim veštinama. Među njima su bili i grobari, koji su svakodnevno kopali grobove za ubijene i umrle, što je bio strašan podsetnik na sudbinu zatočenika.
Ubistva i nepravda
Ustaše su imale pravo da ubiju bilo kog zatočenika kad god su to smatrali potrebnim. Nije bilo pravila ni disciplinskih postupaka – smrt je bila svakodnevna pojava. Bolesnici su često ubijani pred bolnicom, a pomoć je bila minimalna ili nikakva. Zatvorenici su bili prepušteni sami sebi, a mnogi su umirali od bolesti, iscrpljenosti ili su likvidirani.
Zatvorenici bez prava
Kontakt sa spoljnim svetom bio je nemoguć. Zatvorenici nisu smeli da primaju ili šalju pisma, niti pakete, a svaka takva pokušaj kažnjavan je smrću. Tek od aprila 1944. godine uvedena je mogućnost slanja dopisnica i primanja paketa, ali je pitanje koliko je to zaista sprovedeno u delo.
Zašto je Jasenovac bio baš tu?
Izbor lokacije logora nije bio slučajan. Močvarni, podvodni teren, okružen vodom i nasipima, činili su bekstvo gotovo nemogućim. Pored toga, u blizini su bile fabrike koje su koristile rad zatočenika, što je logor činilo i industrijskim centrom.
Zaključak
Jasenovac je simbol strahota i nepravde koje su se dešavale tokom Drugog svetskog rata. Uslovi života, rad, nehumanost i svakodnevna smrt učinili su ovaj logor mestom pakla na zemlji. Svedočanstva zatočenika, poput izveštaja Vojislava Prnjatovića, ostaju kao opomena i podsetnik na mračnu stranu istorije.
Ako mislite da je ovo samo još jedna priča iz prošlosti, razmislite ponovo. Pakao Jasenovca nije samo istorijski događaj – to je opomena šta se može desiti kada ljudskost nestane. A vi, šta mislite, koliko smo danas daleko od takvih užasa? Podelite svoje misli, možda baš vaša reč može biti glas za one koji više nemaju glas.
