Francuski predsednik Emanuel Makron posetio je Grenland i kritikovao želju američkog predsednika Donalda Trampa za aneksijom tog autonomnog danskog teritorija. Tokom posete, Makron je istakao evropsku solidarnost sa Grenlandom i naglasio važnost suvereniteta i teritorijalnog integriteta. Danska premijerka Mette Frederiksen pozdravila je ovu demonstraciju evropskog jedinstva. Poseta je usledila nakon što je američki potpredsednik J.D. Vance izazvao negodovanje Grenlanđana tokom svoje posete. Grenlandske vlasti odbacuju mogućnost pripajanja SAD-u, a Danska je naglasila da Grenland nije na prodaju. U svetlu geopolitičkih tenzija u Arktiku, Danska planira značajna ulaganja u bezbednost regiona, dok Rusija jača svoju vojnu moć. Makronova poseta takođe je ukazala na uticaj klimatskih promena na Grenland, sa rekordnim toplinskim talasom koji ubrzava topljenje leda.
Političke perspektive:
Levo: Levo orijentisani mediji ističu Makronovu kritiku Trampovih planova aneksije kao odbranu međunarodnog prava i suvereniteta, naglašavajući evropsku solidarnost i važnost zaštite prava domorodaca i životne sredine. Fokusiraju se na geopolitičke implikacije američkog ekspanzionizma i potrebu za multilateralnom saradnjom na Arktiku, kao i hitnost rešavanja klimatskih promena na Grenlandu.
Centar: Centristički izvori izveštavaju o Makronovoj poseti kao diplomatskom potezu koji jača evropsko jedinstvo i podršku autonomiji Grenlanda. Prikazuju uravnoteženo izveštavanje o geopolitičkim tenzijama između SAD, Danske i Rusije, ističući strateški značaj Arktika. Fokus je na praktičnim aspektima ulaganja u bezbednost i klimatskim izazovima bez jakog ideološkog okvira.
Desno: Desno orijentisani mediji mogu prikazati Makronovu kritiku kao izazov interesima SAD i dovesti u pitanje efikasnost evropskog angažmana na Arktiku. Mogu naglasiti nacionalni suverenitet i bezbednosne brige, ističući ulogu Danske i NATO-a. Neki narativi mogu smatrati Trampov interes za Grenland legitimnim strateškim potezom, dok Makronovu posetu vide kao politički gest.
