Ivan Bosiljčić, jedan od najcenjenijih srpskih glumaca, otvoreno je priznao da je odbio filmsku ulogu jer je sadržavala scene koje su direktno vređale njegova verska uverenja. U intervjuu je istakao da mu je pravoslavna vera važan oslonac u privatnom životu i profesionalnim odlukama. “Odbio sam ulogu u kojoj je moj lik trebalo da ubije sveštenika i šutira pričešće. Postoje granice umetnosti koje ne želim da pređem”, iskreno je rekao Bosiljčić.
Popularni glumac, koji je stekao slavu i u Rusiji, naglašava da postavlja lične duhovne granice i ne želi da ih naruši ni zbog umetnosti ni zbog karijere. Čak i u snu, kaže, ispovedio bi se jer su mu principi sveti i ne pravi kompromise. Bosiljčić ukazuje na odgovornost umetnika prema društvu, naročito prema mlađim generacijama, i pažljivo bira uloge kako ne bi negativno uticao na omladinu.
“Posle tragedije Ribnikaru, svi su se zapitali koliki je naš uticaj na društvo”, rekao je glumac. On smatra da pravoslavna vera pomaže da razlikuje umetničke uloge koje doprinose duhovnom rastu publike od onih koje mogu biti štetne. “Meni je postalo najvažniji parametar da li će uloga doneti duhovnu korist gledaocu. Umetnost ume biti opasna”, upozorava Bosiljčić.
Ova izjava otvara pitanje gde su granice umetničke slobode i koliko umetnici treba da budu odgovorni prema svojim uverenjima i društvu. Bosiljčić je primer glumca koji ne pristaje na kompromise kada su u pitanju njegova verska i moralna načela, što izaziva različite reakcije u javnosti. Da li je umetnost zaista slobodna ako postoje takve granice? Ili je ovo samo znak da se svet vraća tradicionalnim vrednostima? Ostavite svoje mišljenje, možda baš vi imate odgovor na ovu večnu dilemu!
