Добро дошли у Црну Гору, земљу где се идеолошке маске мењају, али игра остаје иста! Док свет око нас трчи у новом добу, црногорско друштво као да је заглављено у времену, заробљено између четничких и комунистичких духова који никако да оду. Преименовање комунизма у демократију? Само нова гардероба за стару сцену и исте актере који држе све конце власти у својим рукама. Овде је комунизам само променио име, али није променио суштину – и даље владају партијске истине које се не смеју доводити у питање, а свако ко се усуди да проговори другачије, бива проглашен ревизионистом и непријатељем.
Злочини класне борбе и револуције из Другог светског рата и даље бацају сенку на све аспекте живота. Црногорски партизани, некада слављени као ослободиоци, сада су предмет истраживања која откривају масовне гробнице широм Словеније, али и жртве из Црне Горе које су страдале од истих тих партизана. Митрополит Јоаникије позива на научно истраживање свих злочина, али у Црној Гори то изазива праву буру – „стршљени“ из демократских јазбина не дозвољавају да се ово питање доведе у питање.
Истина је да је комунистичка идеологија, иако је формално одбачена, дубоко укорењена у институцијама – од полиције, преко тужилаштва и судства, до медија и науке. Криминал и тајне службе држе кључеве моћи, а отварање архиве тајних служби је као отварање Пандорине кутије. Тренутно судски поступак против бившег директора АНБ-а Дејана Перуничића показује колико је ово питање осетљиво, а Врховни суд одбија да дозволи приступ архивама.
Демографске промене су још један доказ како је идеолошка борба утицала на Црну Гору. Пре рата, око 95% становника се изјашњавало као национални Срби, а на првом послератном попису тај број је пао на 1,78%, док је број националних Црногораца порастао са 0% на преко 90%. Ово није само статистика – то је прича о томе како се гради национални идентитет и како се историја преписује.
Оснивање црногорских националних институција, као што су Дукљанска академија наука и уметности, Црногорска православна црква и факултет за црногорски језик, само су делови ове сложене слагалице. Референдум из 2006. године који је одвојио Црну Гору од Србије само је круна овог процеса.
Али шта се крије иза свега овога? Да ли је Црна Гора заиста демократска земља или само позорница на којој се игра стара идеолошка игра? Отварање архиве тајних служби могло би да разоткрије праву истину о томе како су комунисти преузели власт и како су се идеолошки и друштвени токови уклопили у нову реалност.
Ако вам се чини да је ово само још једна прича из балканског мозаика, размислите поново. Овде се ради о борби за истину, идентитет и будућност једног народа. И док се „стршљени“ и даље буне против сваког покушаја да се истина исприча, ми остали можемо само да гледамо и питамо се – ко ће коначно да скине те маске и каже шта се заиста десило?
Ако сте стигли до овде, слободно оставите коментар – да ли је ово само стара прича у новом руху или стварна борба за слободу речи и истину? Или можда имате неку своју теорију? Поделите, насмејте се или се љутите – све је дозвољено у овој игри сенки!
