Vinko Brešan: Ego, sreća i regionalni problemi u filmskoj industriji
Vinko Brešan, poznati hrvatski reditelj, otvoreno govori o tome šta je potrebno za stvaranje kvalitetnog filma i kako regionalna filmska scena funkcioniše. Po njemu, reditelj mora imati ogroman ego, drskost i poniznost – kombinaciju koja zvuči kao recept za haos, ali je ključ uspeha.
Ego kao neophodnost Brešan ističe da ego nije samo poželjan, već neophodan. „Ego reditelja mora biti toliko velik da može da traži od producenata dva miliona evra za snimanje filma, baš njemu, a ne nekom drugom. Bez ega, novac će slomiti kičmu sirotom reditelju“, kaže on. Bez tog ega, kaže, film će propasti jer reditelj mora verovati u priču koju priča i biti spreman da „pogine“ za nju.
Humor i priča kao srž filma Brešan naglašava da je priča osnova svakog dobrog filma, a humor koji nosi njegov rodni Šibenik je specifičan – često grub, ali znak inteligencije. On smatra da nema dobrog filma bez fantastičnih glumaca koji veruju u likove koje igraju, kao i da svi segmenti filma – kostimografi, scenografi, snimatelji – moraju služiti priči.
Televizija kao novi izazov Poslednjih godina, Brešan se okrenuo televizijskim projektima, jer smatra da je televizija danas mnogo lakša za komunikaciju sa publikom i zadovoljenje umetničkih ambicija. On navodi da su televizijske serije komercijalne, ali angažuju vrhunske umetnike i imaju mnogo segmenata koje film nema. Kao primer navodi američku seriju „Porodica Soprano“.
Regionalna filmska scena i političke prepreke Brešan primećuje ogromnu razliku u obimu produkcije između Hrvatske i Srbije – Hrvatska godišnje proizvede četiri serije, Srbija skoro dvadeset. Razlog je, prema njemu, sistemska podrška i resursi. Međutim, postoji problem regionalnog tržišta jer filmovi Srbije ne igraju u Hrvatskoj, što je posledica politike koja ne želi objediniti tržište bivše Jugoslavije. Brešan poziva na promenu politike kako bi se omogućila normalna distribucija filmova između zemalja regiona.
Novi projekti i budućnost Trenutno radi na televizijskoj seriji „Dnevnik velikog Perice“ koja kombinuje kostimirani film, muziku i humor, približavajući se mjuziklu. Takođe priprema biografski film o Miši Kovaču i film „Hamlet“ u Makedoniji.
Brešanova iskrenost i kritički pogled na filmsku industriju regiona otvaraju pitanja o tome koliko politika i sistemska podrška utiču na umetnički razvoj i dostupnost filmova publici. Da li će region ikada imati objedinjeno tržište i ravnopravnu razmenu umetničkih dela ili će političke prepreke nastaviti da guše kreativnost?
A vi, šta mislite o Brešanovim stavovima? Da li je ego zaista ključ uspeha ili je to samo izgovor za bahatost? Podelite svoje mišljenje, možda zajedno otkrijemo tajnu pravog filmskog majstora!
