Beogradska berza je u julu pokazala znakove života, ali da li je to stvarni optimizam ili samo maska za tihu paniku? Indeks Belexsentiment je porastao treći mesec zaredom i sada iznosi 111,81 poena, što navodno ukazuje na blagi optimizam investitora. Međutim, pogledajmo malo dublje.
Inflacija u Srbiji je usporila na 3,8% u maju, što je bolje nego prethodnih 4%, a industrijska proizvodnja je u periodu januar-maj porasla za 2,5%. Domaći berzanski indeksi su u prvoj polovini godine zabeležili pozitivne rezultate: Belex15 je skočio za 3,5%, a Belexline čak za 10,3%. Ali, da li je to dovoljno da se slavi?
Promet na berzi u junu iznosio je oko 260 miliona dinara, što je solidno povećanje u odnosu na maj, ali i dalje daleko ispod proseka poslednjih godinu dana. Najviše se trgovalo akcijama Dunav osiguranja, Energoprojekta i Messer Tehnogasa. Veći deo prometa činile su državne obveznice, što može da znači da investitori i dalje traže sigurnost, a ne rizik.
Na međunarodnom planu, američki S&P indeks je porastao za 5% u junu, a japanski Nikkei za 6,6%. U prvom polugodištu, S&P je skočio za 5,5%, nemački DAX za 20,1%, dok je japanski Nikkei jedva porastao za 1,5%. Ovaj rast je podržan dobrim kvartalnim izveštajima, smanjenjem inflacije i stabilizacijom cena nafte, ali i jačanjem evra u odnosu na dolar za 13,8% od početka godine.
Evropska centralna banka je u junu osmi put u poslednjih godinu dana snizila kamatne stope, ali predsednica Lagard je nagovestila kraj ciklusa ublažavanja monetarne politike. Narodna banka Srbije je u junu zadržala referentnu kamatnu stopu na 5,75%, dok su depozitne i kreditne kamate ostale nepromenjene. Odluka je doneta zbog neizvesnosti izazvane protekcionističkim merama i njihovim uticajem na inflaciju i privredni rast.
Ali, evo gde stvari postaju zanimljive: drugi članak izveštava da je promet na Beogradskoj berzi 3. jula bio samo 2,7 miliona dinara, a oba indeksa su pala – Belex15 za 0,04%, a Belexline za 0,02%. Zlatarplast je bio najveći dobitnik sa rastom akcija od 5,38%, dok je Dunav osiguranje, koje je u junu bilo najtrgovanije, palo za 0,45%. Ovo baca senku na onaj „blagi optimizam“ iz prvog članka.
Dakle, da li je Beogradska berza zaista u usponu ili je to samo privid? Da li investitori zaista veruju u stabilnost ili se samo igraju na sigurno sa državnim obveznicama? I zašto se promet naglo smanjio početkom jula? Sve su to pitanja koja ostaju bez jasnih odgovora, ali jedno je sigurno – situacija na berzi je daleko od bajne.
Ako ste mislili da je investiranje u Srbiji lagan posao, razmislite ponovo. Berza je kao vožnja na ringišpilu – malo gore, malo dole, a na kraju se pitamo gde smo zapravo sleteli. A vi, šta mislite? Da li je ovo pravi trenutak za kupovinu ili je bolje sačekati da se magla raziđe? Bacite komentar, možda zajedno razjasnimo ovu berzansku zagonetku!
