Zamislite državu gde zakon važi za sve, osim za jednog čoveka – Milorada Dodika! Dok obični smrtnici dobijaju pritvor za krivična dela, Dodik se šeta slobodan, peva u Banjaluci i ignoriše pravni sistem kao da je njegova igračka. 4. jula postao je pravni presedan i simbol institucionalne kapitulacije Bosne i Hercegovine. Tri meseca je izbegavao pravdu, skrivao se ne u planinama, već u kabinetima sa specijalnom zaštitom, a onda se pojavio sa osmehom i advokatom, i pritvor mu je ukinut – pritvor koji nikada nije ni služio.
Dok pravna država leži na respiratoru, Dodik se ponaša kao da je iznad zakona. On ruši ustavni poredak, ignoriše sudije, preti državnim organima, povlači direktore bezbednosnih agencija i odbija da primi nalog za hapšenje. I šta se desi? Ništa! Pravda je mrtva, a institucije su samo dekor.
Opozicija i međunarodna zajednica šute ili se prave da ne vide. Sudije klimaju glavom, tužioci se boje, a političari kalkulišu. Sve je to jedna velika farsa u kojoj je Dodik pobednik, a država gubitnik. Ako jedan čovek može da pregazi sve mehanizme države i ostane nekažnjen, zašto bi iko drugi poštovao zakon? Ovo nije samo Dodikova pobeda, već poraz pravne države i svih nas.
Dok Dodik peva u Banjaluci, narod cinično šuti ili se smeje – jer zna da pravda ne postoji. A šta ćemo kad sistem pukne? Ko će platiti cenu? Mi, obični građani, koji smo jedini poštovali zakon. Zato, dok Dodik uživa u svojoj „pobedi“, setite se – sutra može doći novi Dodik sa istom pesmom i istim prezirom prema državi. I šta onda?
Ako vam je ovo sve poznato, možda je vreme da se zapitate – gde su nam institucije? Gde je pravda? I zašto je Dodik jednakiji od svih nas? Ako imate šta da kažete, ili samo želite da se nasmejete na račun ove pravosudne komedije, slobodno ostavite komentar. Neka se čuje glas onih koji još veruju u pravdu, makar i kao šalu.
