Dumskroling: Kako nas negativne vesti polako ubijaju i šta sa tim da radimo
Da li ste ikada osetili da vas vesti guše? Da li ste uhvaćeni u vrtlog loših vesti koje ne prestaju da se nižu? Niste sami! Fenomen poznat kao “dumskroling” ili “doomscrolling” postao je prava epidemija našeg doba. To je stanje kada ne možemo da prestanemo da listamo i čitamo negativne vesti, iako nas one psihički iscrpljuju.
Zašto nas mozak vuče ka lošim vestima? Naši mozgovi su evolutivno programirani da prvo primete opasnost. To je bilo ključno za preživljavanje naših predaka. Danas, u eri društvenih mreža i 24-časovnih vesti, to znači da smo bombardovani uznemirujućim informacijama koje aktiviraju našu anksioznost i stres.
Šta je dumskroling? Dumskroling je kompulzivno pretraživanje loših vesti. To može biti toliko intenzivno da izaziva simptome slične posttraumatskom stresnom poremećaju: flešbekove, probleme sa snom, osećaj bespomoćnosti i očaja. Iako nismo direktno uključeni u te događaje, naš mozak reaguje kao da jesmo.
Zašto ne možemo da prestanemo? Paradoksalno, što smo više uznemireni, to smo više skloni da tražimo još loših vesti. To je kao da tražimo potvrdu da je svet zaista loš, što nas još više iscrpljuje.
Kako da se izborimo sa ovim? Isključivanje nije uvek opcija, naročito ako imate porodicu ili prijatelje u kriznim područjima. Zato stručnjaci preporučuju svestan pristup konzumiranju vesti:
- Pre nego što počnete da čitate, zastanite i duboko udahnite.
- Proverite kako se osećate i da li ste spremni da primite loše vesti.
- Budite kritični prema izvorima i proveravajte informacije.
- Pravite pauze i ne preplavljujte se informacijama.
- Obratite pažnju na fizičke znake stresa kao što su znojenje, napetost ili nemir.
Znakovi da vas vesti uništavaju Ako osećate da ne možete da prestanete da pratite loše vesti, da ste beznadežni, razdražljivi, imate problema sa koncentracijom ili spavanjem, možda je vreme za pauzu.
Šta raditi kada ste preplavljeni? Napravite pauzu od vesti, izađite napolje, provedite vreme sa ljudima koje volite, vodite dnevnik osećanja. Ako vam je teško da se izborite sami, potražite stručnu pomoć.
Zaključak Dumskroling nije samo loša navika, to je mentalni zamka koja nas može polako uništiti. Ali, svestan pristup i briga o sebi mogu nam pomoći da prekinemo ovaj začarani krug. Sledeći put kada vas uhvati želja da se utopite u more loših vesti, setite se: vaš mozak nije vaš neprijatelj, on samo želi da vas zaštiti. Dajte mu šansu da to i učini.
A sad, šta vi mislite? Da li ste i vi žrtva dumskrolinga? Ili ste pronašli svoj način da se izborite sa tim? Podelite svoje iskustvo, možda baš vaša priča nekome promeni dan!
