Još jedna prokleta subota, sine moj… Ovako počinje potresno pismo majke Danijela Petrovića, tinejdžera iz Potočca kod Paraćina, koji je pre mesec dana tragično izgubio život utapanjem u veštačkom jezeru na Velikoj Moravi. Danijel je imao samo 17 godina kada je otišao sa društvom da se rashladi, a završio je kao još jedna žrtva letnjih opasnosti koje nas vrebaju naizgled bezazlenih mesta za kupanje.
Njegova majka neutešno deli bol i tugu na društvenim mrežama, objavljujući dirljive grafike sa likom svog sina sa anđeoskim krilima, kao i fotografije svoje dece, podsećajući sve koliko je Danijel bio voljen i koliko je praznina koju je ostavio neizmerna. “Sine moj, boli. Sestre te pitaju, a ja ne znam šta da ti kažem…” – reči koje paraju dušu i koje su se proširile među meštanima Paraćina i širom Srbije.
Tragedija se dogodila 7. juna, kada je Danijel nestao pod površinom jezera. Prijatelji su ga tražili u panici, ali bez uspeha. Ronioci žandarmerije su nakon višečasovne potrage pronašli njegovo telo, a obdukcija je potvrdila najgore. Meštani i poznanici danima su oplakivali mladog dečaka koji je bio primer drugima, skroman i dobar mladić.
Majka Danijela ne prestaje da piše emotivne poruke, izražavajući nadu da će jednog dana njen sin doći nazad, iako zna da je to nemoguće. “Znam da će suze prestati tek kada moj sin dođe meni…” – piše ona, dok se suočava sa svakodnevnom tugom i prazninom koju ništa ne može popuniti.
Ova tragedija je još jedan opomena svima nama da budemo pažljivi i da ne potcenjujemo opasnosti koje vrebaju na mestima za kupanje, naročito za decu i mlade. Letnji dani su puni radosti, ali i rizika, a gubitak jednog života je gubitak koji se ne može nadoknaditi.
Ako ste ikada bili na mestu poput ovog jezera, setite se Danijela i njegove majke. I možda, samo možda, povedite računa o onima koje volite. Jer, život je krhak, a tragedije se dešavaju kada ih najmanje očekujemo.
A sada, ako imate neku sličnu priču ili mislite da znate kako da sprečimo ovakve tragedije, bacite komentar dole. Neka se glasovi čuju, jer tuga je zajednička, a pažnja može spasiti živote.
