Da li ste znali da Srbija dnevno baca oko dva miliona kilograma hrane? Da, dobro ste pročitali – DVA MILIONA! Srđan Budimčić, direktor Banke hrane Vojvodina, ne samo da je šokiran ovim brojem, već i aktivno radi na tome da se ova katastrofa zaustavi. Na čak 14 lokacija u Vojvodini, volonteri dele pakete hrane koji sadrže voće, povrće i pekarski asortiman ljudima kojima je pomoć najpotrebnija. Ali, tu nije kraj – Banka hrane ne prihvata donacije hrane od pojedinaca jer ne mogu garantovati bezbednost i rok trajanja, što je razumljivo, ali i pokazuje koliko je ozbiljan problem bacanje hrane.
Budimčić apeluje na građane da prestanu da kupuju hranu u prevelikim količinama i da počnu da razmišljaju o tome koliko hrane zaista treba. “Kupujmo onoliko koliko nam je potrebno!” poručuje on, jer višak hrane najčešće završi u đubretu, a ne u stomaku onih kojima je potrebna. Zvuči jednostavno, zar ne? Ali koliko nas stvarno razmišlja o tome?
Šta je još bolje? Banka hrane Vojvodina ima odličnu saradnju sa jednim trgovinskim lancem koji svakodnevno donira hranu. Takođe, u Novom Sadu već postoji rashladna vitrina gde ljudi mogu ostaviti višak hrane, a drugi je mogu preuzeti. Ideja je da se ovakve vitrine postave i u drugim većim gradovima. Zamislite samo – hladnjak na ulici, pun hrane koju niko neće baciti, već će je neko u nevolji pojesti. Genijalno, zar ne?
Ali, dok se mi igramo sa hranom, milioni kilograma hrane svakodnevno završe u kontejnerima. To nije samo bacanje hrane, to je bacanje novca, resursa i ljudskosti. Ako vam je stalo do sveta u kojem živimo, možda je vreme da počnete da kupujete pametnije i da podržite ovakve akcije. Ili ćete i dalje gledati kako hrana propada dok drugi gladuju? Komentarišite, smejte se, ljutite – ali ne ostajte ravnodušni!
