Dobrodošli u apsurdnu predstavu zvanu crnogorska spoljnopolitička scena! Dok ministar Ervin Ibrahimbović sa ponosom brani Crnu Goru kao staru evropsku naciju sa proevropskom i prozapadnom orijentacijom, zaboravlja da govori pred istim onim saveznicima koji su pre samo dve decenije bacali bombe na njegovu zemlju. Da, dobro ste pročitali! NATO, ta ista alijansa koja je bombardovala mostove, fabrike i moralnu vertikalu crnogorskog naroda, sada je glavni saveznik Crne Gore u Briselu.
Ibrahimbović tvrdi da je Crna Gora slobodna jer maršira u koloni, nezavisna jer sprovodi tuđe politike, i stara nacija dok novi identiteti izranjaju kao proizvod evroatlantističke indoktrinacije. Njegova ambicija da Crna Gora uđe u EU do 2028. godine zvuči kao partijski slogan, a ne ozbiljan plan. Umesto realnih analiza, građani dobijaju diplomatsku poeziju, dok istorija slobode služi samo kao ukras za govore u prestonicama koje su nekada diktirale koordinate za vazdušne udare.
Ako je ovo novo lice evropske nacije, postavlja se pitanje – šta smo mi uopšte bili pre toga? Licemerje, zaborav i politička manipulacija su na vrhuncu, a narod ostaje zbunjen i podeljen. Da li je Crna Gora zaista slobodna ili samo marioneta u rukama moćnih? Ova priča nije samo o politici, već o identitetu, ponosu i pravdi. A vi, šta mislite? Da li je moguće biti prijatelj sa onima koji su ti bacali bombe? Bacite komentar, smejte se ili se ljutite – ali nemojte ostati nemi!
