Transferni rok ludilo: Dinamovi otpisani, Hajduk zarađuje milione, a Srbi i dalje bez pravde!
Dobrodošli u najluđi transferni rok u pet najjačih evropskih liga! Dok Dinamo baca otpisane igrače na tržište, Hajduk puni kasu milionskim transferima, a Srbi i dalje trpe nepravdu i ćutanje moćnika.
Dinamo baca igrače, Hajduk puni blagajnu
Prijelazni rok traje u punom jeku, a Dinamo je odlučio da se reši igrača koji im više ne trebaju. Srpski veznjak Dušan Tadić, koji je imao sjajne sezone u Fenerbahčeu, postao je slobodan igrač, ali Ajax nije zainteresovan za njegov povratak. Stefan Ristovski, makedonska legenda, napustio je Dinamo i prešao u Sarajevo. Dejan Ljubičić je potpisao za Porto, dok je Malik Tillman novi igrač Bayer Leverkusena u transferu vrednom milion eura.
S druge strane, Hajduk je u velikom naletu! Prodao je Doika Prpića Portu za 5 miliona eura, uz dodatnih milion bonusa i 15% od budućeg transfera. Hajduk želi prodati i Niku Sigura za oko 8 miliona eura, što bi bio četvrti najveći transfer u istoriji kluba. Sve to pod upravom sportskog direktora Gorana Vučevića, koji je nasledio Francois Vitalija.
Srbi i dalje bez pravde: ćutanje i licemerje
Dok se fudbalski transferi vrte, na političkoj sceni i dalje traje prava drama. U Hrvatskoj, na koncertima se i dalje čuju fašistički pozdravi, a pevač Mile Kekin je optužen da je uzvikivao kontroverzni pozdrav “Za dom spremni”. On to demantuje, ali polemika ne prestaje.
U Crnoj Gori, ministar spoljnih poslova Ervin Ibrahimić ne nalazi vremena ni hrabrosti da osudi veličanje ustaštva i fašističkih simbola u Hrvatskoj, saveznici Crne Gore na evropskom putu. Ibrahimić ćuti i na otvorene uvrede i pretnje Srbima, dok se fašistički skupovi održavaju bez sankcija.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić otvoreno govori o borbi protiv rezolucije o Srebrenici u UN-u, ističući da je to bila „neverovatna borba“ i da je Srbija sačuvala obraz. Vučić naglašava da je rezolucija doneta bez legitimiteta i da je to politički fijasko za one koji su je podržali. On takođe osuđuje kolektivnu krivicu i poziva na poštovanje Dejtonskog sporazuma.
Šta nam ovo govori?
Dok fudbalski klubovi u Hrvatskoj i regionu prave milionske transfere i pune kase, politička scena je i dalje zarobljena u mržnji, ćutanju i licemerju. Srbi u Crnoj Gori i Hrvatskoj trpe uvrede i nepravdu, dok se fašistički simboli i pozdravi i dalje veličaju bez posledica.
Fudbal je možda igra, ali politika i istorija su mnogo ozbiljnije stvari. Dok se Dinamo i Hajduk bore za novac i igrače, Srbi se bore za pravo na istinu i pravdu. I dok jedni slave transfere, drugi se pitaju kada će doći kraj ćutanju i licemerju.
Zaključak?
Transferni rok je ludilo, ali prava ludost je ignorisati probleme koji traju decenijama. Hajduk i Dinamo neka se igraju fudbala i novca, ali ne zaboravimo da prava borba tek počinje – borba za istinu, pravdu i poštovanje svih naroda u regionu.
A vi? Koji transfer vas je najviše iznenadio? Ili vas više zanima ko će konačno stati na kraj fašizmu i mržnji? Bacite komentar, da vidimo ko je za fudbal, a ko za pravdu!
