Zaboravljeni zločini nad Srbima u Podrinju: Zašto pravda i dalje izostaje?
Svake godine, 11. jula, dok svet sa tugom i pijetetom seća žrtve Srebrenice, jedna druga strana priče ostaje u senci – zločini nad Srbima u Podrinju i Birču. Da li iko uopšte želi da čuje za njih?
33 godine bez pravde
U Bratuncu, mestu duboke tuge i sećanja, predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić otvoreno kaže: „Zločin nad Srbima u Podrinju i Birču je monstruozan, a niko nije odgovarao.“ Toliko o pravdi! Tri hiljade Srba ubijeno je u ovom regionu tokom građanskog rata, a čak 75% žrtava bili su civili – žene, deca, starci. Ipak, njihova stradanja gotovo da nisu poznata međunarodnoj javnosti.
Zločini koji se ignorišu
Dok se svet fokusira na Srebrenicu, zaboravlja se da su u Podrinju i Birču počinjeni brojni zločini nad Srbima. Vojin Pavlović, jedini osuđeni za negiranje genocida, tvrdi da se Srbi ne smeju ni usuditi da govore o ovim zločinima jer bi mogli biti procesuirani. On otvoreno kaže da je Naser Orić, komandant Armije BiH, odgovoran za masakr u Zalazju, gde je ubijeno mnogo Srba.
Politički projekat stigmatizacije
Pavlović i drugi ističu da je narativ o Srebrenici politički projekat sa ciljem da se Srbi predstave kao genocidni narod. Zapadne sile, tvrde oni, koriste ovaj narativ da bi destabilizovale Balkan i potisnule srpske žrtve u zaborav.
Srpski zvaničnici ne odustaju
Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik i premijerka Ana Brnabić ističu da je važno da se ne zaborave srpske žrtve i da se pravda konačno zadovolji. Dodik podseća da su najveći zločini nad Srbima počinjeni čak i tokom velikih srpskih praznika, u njihovim domovima.
Bol koji traje generacijama
Zoran Lazarević, čija je porodica izgubila pet članova, opisuje bol koji se ne može izmeriti. Njegova majka, sa 88 godina, nosi teret koji nijedno ljudsko biće ne bi trebalo da nosi.
Šta dalje?
Očigledno je da se srpske žrtve u Podrinju i Birču ne smeju zaboraviti. Ali dok se pravda ne zadovolji, dok se istina ne prizna, dok se ne prestane sa političkim igrama, bol će trajati.
A vi? Šta mislite o ovom dvostrukom standardu u sećanju na žrtve? Da li je vreme da se i ova strana priče konačno čuje? Bacite komentar, ako vas nije baš sve ovo ostavilo ravnodušnim.
Ovaj tekst je sastavljen na osnovu izjava i činjenica iz relevantnih izvora, bez izmišljanja ili dodavanja neproverenih informacija.
