Erdogan i PKK: Konačni kraj oružane borbe ili samo još jedna predstava?
Simbolično polaganje oružja u Iraku Na severu Iraka, u blizini Sulejmanije, desetine boraca Radničke partije Kurdistana (PKK) simbolično su položile oružje. Ovaj potez, prvi konkretan korak u okviru obećanog razoružavanja, predstavlja potencijalni preokret u decenijskoj pobuni koja je odnela preko 40.000 života. Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan nazvao je ovaj čin “važnim korakom” ka cilju “Turska bez terora” i izrazio nadu da će doprineti trajnom miru u regionu.
Politički dijalog umesto oružane borbe PKK je najavio da će odustati od oružane borbe i fokusirati se na politički dijalog. Vođa PKK-a, Abdullah Öcalan, koji izdržava doživotnu kaznu u turskom zatvoru, potvrdio je ovaj prelaz u video poruci. Odluka je doneta na 12. kongresu PKK-a, ali paradoksalno, turska država je nastavila bombardovanje boraca PKK-a u severnom Iraku, što baca senku na iskrenost mirovnog procesa.
Da li je ovo kraj sukoba? Iako je simbolično polaganje oružja značajan gest, pitanje ostaje šta će se dalje dešavati. Procene govore da u severnom Iraku ima preko 2.000 naoružanih boraca PKK-a, a oružje koje su koristili više ne može ozbiljno ugroziti tursku državu, naročito u eri dronova i savremene vojne tehnologije. Međutim, sukobi se i dalje nastavljaju, a odnosi između PKK-a i kurdske autonomne vlade u Iraku su napeti.
Sastanak DEM-a i Erdogana Prokurdska turska partija DEM nedavno je imala sastanak sa Erdoganom, gde su razgovarali o razoružavanju PKK-a. DEM je izrazila volju da unapredi proces i dala preporuke za naredne korake. Ovaj dijalog pokazuje da postoji politička volja za rešavanje sukoba, ali je pitanje koliko će ta volja biti iskrena i uspešna.
Zaključak: Istorijski uspeh ili samo predstava? Da li je ovo zaista kraj oružane borbe ili samo još jedna predstava u dugom i krvavom sukobu? Dok Erdogan slavi “važan korak” i nada se miru, stvarnost na terenu i dalje je komplikovana. Bombardovanja se nastavljaju, a budućnost PKK boraca i njihovih porodica ostaje neizvesna. Hoće li Turska proglasiti amnestiju? Hoće li se Kurdi integrisati u politički sistem ili će sukob nastaviti u nekoj drugoj formi? Sve su to pitanja na koja ćemo tek dobiti odgovore.
Ako ste mislili da je ovo kraj, možda ste previše optimistični. Ali hej, bar je neko pokušao! A vi, šta mislite – da li je ovo stvarni kraj ili samo još jedna epizoda u beskrajnoj sapunici Bliskog istoka? Bacite komentar, da vidimo ko je optimista, a ko realista!
