Inteligencija dece: nauka koja šokira roditelje ili samo još jedna opsesija?
Roditelji širom sveta oduvek su sa nestrpljenjem iščekivali prve znakove inteligencije kod svoje dece. Da li je to bio osmeh, mahanje, prepoznavanje poznatog lica ili čak gukanje, svaki mali znak bio je razlog za ponos i radost. Ali sada, nauka kaže da inteligenciju dece možemo predvideti već sa samo sedam meseci starosti! Da li je to zaista moguće ili samo još jedan razlog za roditeljski stres?
Revolucionarno istraživanje iz Kolorada
Naučnici sa Univerziteta Kolorado u Bolderu su analizirali višedecenijske podatke o blizancima, prateći ih od sedam meseci starosti pa sve do tridesetih godina života. Cilj? Da otkriju kako genetika i okruženje utiču na razvoj inteligencije. Rezultati su zapanjujući: sposobnost da osoba postigne visoke rezultate na kognitivnim testovima može se naslutiti već u prvim mesecima života.
Studija je pokazala da su genetski faktori sve izraženiji između sedme i šesnaeste godine, dok okruženje igra ključnu ulogu u ranom detinjstvu, naročito pre treće godine. Testovi su uključivali praćenje pažnje bebe, vreme gledanja novog predmeta, vokalizacije i raspoloženje, koristeći poznate razvojne skale.
Ali, inteligencija nije sudbina!
Iako genetika ima značajnu ulogu, stručnjaci naglašavaju da inteligencija nije fiksna. Deca mogu napredovati i prevazići početne pokazatelje. Psihološkinja dr Sara Daglas i pedijatrica dr Heder Gosnel savetuju roditeljima da deci pruže raznovrsna iskustva – upoznavanje različitih boja, tekstura, zvukova i ljudi stimuliše mozak.
Takođe, preporučuju kvalitetno vreme provedeno zajedno, čitanje 20 minuta dnevno, redovne razgovore i igre. Ekrani? Preporuka je da se izbegavaju do 18. meseca, a kasnije da se vreme i sadržaj pažljivo biraju.
Neravnomeran razvoj je normalan
Roditelji, ne paničite ako vaše dete ne pokazuje rane znakove inteligencije. Neravnomeran razvoj je sasvim normalan, a kasniji razvoj govora ili kraći raspon pažnje ne moraju biti razlog za brigu. Većina dece sustigne vršnjake do četvrte ili sedme godine.
Šta je sa ostalim osobinama?
IQ nije jedini pokazatelj uspeha u životu. Ljubaznost, empatija, iskrenost i sposobnost slušanja su jednako važne osobine koje testovi inteligencije ne mere. Dr Daglas podseća da su ove osobine često važnije za kvalitetan život od samih kognitivnih sposobnosti.
Zaključak: Nauka je tu, ali roditelji ne treba da polude!
Da li je ovo istraživanje revolucionarno ili samo još jedan razlog za roditeljski pritisak? Možda malo oba. Ali jedno je sigurno – inteligencija se razvija, a roditelji imaju moć da svojim pristupom i ljubavlju pomognu deci da izrastu u pametne i dobre ljude.
A vi? Da li ste već testirali svoju bebu? Ili ste možda skeptični prema ovim tvrdnjama? Bacite komentar, da vidimo ko je za nauku, a ko za roditeljski instinkt! 😉
