13. jul kroz vekove: krv, revolucija i fudbalski spektakl!
Da li ste znali da je baš 13. jula jedan od glavnih vođa Francuske revolucije, Žan Pol Marat, brutalno ubijen? Da, nije to bio običan dan! Šarlot Korde, hrabra ili možda luda, kako god, ubila je Marata, a samo četiri dana kasnije završila je na giljotini. Revolucija nije za one sa slabim srcem!
Ali to nije sve. Tog dana, Grčka je slavila veliku pobedu nad Turcima kod Termopilskog klanca, što je bio ključni trenutak u njihovoj borbi za nezavisnost. A kraljica Viktorija je odlučila da Bakingemska palata postane njen dom – prvi britanski monarh koji je tamo živeo. Da li je to bio početak kraljevske mode?
Dalje, Berlinski kongres je završio, menjajući sudbinu jugoistočne Evrope. Srbija i Crna Gora su dobile međunarodno priznanje i proširile teritorije, dok je Austrougarska dobila pravo da okupira Bosnu i Hercegovinu. Politika i moć su igrali svoje igre, a obični ljudi su gledali sa strane.
A da li ste znali da je britanski vazduhoplovni brod R34 napravio prvi let preko Atlantika? Putovanje je trajalo satima, ali je to bio ogroman korak za avijaciju.
I fudbalski fanovi, spremite se! U Montevideu je počelo prvo svetsko fudbalsko prvenstvo sa 13 timova, uključujući i jugoslovenski tim. Da li su tada znali da će fudbal postati globalna opsesija?
U Crnoj Gori je podignut ustanak protiv italijanskog okupatora, najveći antifašistički ustanak u Evropi na početku Drugog svetskog rata. A Sovjetska vojska je okončala ključnu fazu Kurske bitke, najveće tenkovske bitke u istoriji, sa oko 6.000 tenkova u borbi i ogromnim gubicima Nemaca.
Sovjetske trupe su zauzele Vilnjus u Litvaniji, a u Los Anđelesu je umro Arnold Šoenberg, revolucionar muzike 20. veka.
Na Floridi je lansiran američki svemirski brod Apolo, učestvovao u prvoj sovjetsko-američkoj misiji u svemiru. A u Londonu i Filadelfiji održani su humanitarni koncerti Live Aid, koje je pratio oko milijardu gledalaca širom sveta i prikupljeno je 60 miliona dolara za pomoć gladnima u Africi.
Sovjetski atletičar Sergej Bubka je prvi put preskočio šest metara u skoku motkom, postavivši novi svetski rekord.
U Izraelu, Jicak Rabin je izrazio spremnost da poseti prestonice arapskih zemalja radi mira na Bliskom istoku.
Na Cetinju je proklamovana autokefalna Crnogorska pravoslavna crkva, ali je nije priznao nijedan drugi pravoslavni svet.
U Berlinu je održan Love Parade festival sa oko pola miliona ljudi, najveći javni skup u gradu posle Drugog svetskog rata.
U Iranu su hiljade studenata protestovale protiv zabrane mitinga, a Kina je deportovala kinesko-američkog naučnika Li Šaobaoa zbog špijunaže.
Kuvajtski emir je doneo dekret o odvajanju mandata premijera od krune, prvi put od nezavisnosti Kuvajta.
Potpisana je Pariska deklaracija o osnivanju Unije Mediteran, partnerstva 43 zemlje.
U Poljskoj je poginuo bivši šef diplomatije Bronislav Geremek, a u Crnoj Gori je prema popisu stanovništva živelo oko 620.000 ljudi, sa raznolikom etničkom strukturom.
Lorin Mazel, američki dirigent i kompozitor, preminuo je, a kineski disident i dobitnik Nobelove nagrade za mir Liu Sjaobo preminuo je u bolnici.
U Poljskoj je pobedio aktuelni predsednik Andžej Duda, a Đerdap na Dunavu upisan je na UNESCO listu geoparkova, prvi u Srbiji.
Na kraju, 13. jul je dan prepun istorijskih prekretnica, od revolucija, ratova, sportskih događaja do kulturnih i političkih preokreta. Ko bi rekao da jedan dan može biti toliko moćan?
Ako ste stigli do ovde, bacite komentar – koji događaj vas je najviše iznenadio? Ili imate neki svoj omiljeni istorijski datum? Hajde, da se malo zabavimo i učimo zajedno!
