Kad pomislite da je srpska infrastruktura na vrhuncu razvoja, stvarnost vas brutalno demantuje! Od Grdeličke klisure, gde se brdo srušilo čak tri puta u jednoj godini, do Beogradskog Prokopa, gde se armatura pokazala kao šala, a pukotine u gredama prete da uruše čitavu stanicu, situacija je katastrofalna. Zidovi su menjani 11 puta, projekti su rađeni bez originalnih znanja, a stručnjaci su upozoravali da se na tim mestima uopšte ne prave potporni zidovi zbog klizišta. I šta je rezultat? Niko nije odgovarao za propuste! Dok država lansira investicione cikluse vredne milijarde, većina projekata kasni, a cene su višestruko veće od planiranih. Građevinske imperije u vlasništvu ljudi bliskih vlasti niču kao pečurke, dok se zakoni menjaju da bi se olakšalo sve ovo. Prokop, koji je trebalo da bude ponos Beograda, sada je primer neodgovornosti i nebezbednosti. Pukotine, manjak armature, klizišta i hitne rekonstrukcije su svakodnevica. A sve to dok se protesti zbog javašluka i nesigurnosti nastavljaju već devet meseci. Da li je vredno? Ova priča nije samo o novcu, već o poverenju koje je izgubljeno. Ako imate šta da kažete, možda je vreme da se čujete – jer ovde se ne radi samo o građevini, već o budućnosti cele zemlje.
