Da li vam je dosadilo da slušate kako “obrazovni sistem Srbije radi punim kapacitetom” dok studenti i profesori i dalje sede po blokadama i protestima? Dejan Vuk Stanković, čovek koji bi trebalo da zna, tvrdi da je najvažnije da obrazovni sistem radi punim kapacitetom. Ali, hajde da vidimo šta to zapravo znači u praksi.
Obrazovanje ili farsa?
Stanković je u intervjuu za Insajder rekao da će svi fakulteti obnoviti nastavu, sprovesti plan i program, nadoknaditi nastavu i ispitne rokove, i dobiti kvote za upis novih studenata. Zvuci lepo, zar ne? Ali, da li je to stvarno tako? Dok se vlast hvali, studenti i dalje protestuju, blokiraju ulice i traže svoja prava. Da li je to znak da nešto nije u redu?
Blokade i protesti: Glas naroda ili haos?
Protesti studenata i građana u Beogradu ne prestaju. Skupovi ispred Fakulteta dramskih umetnosti, Pravnog fakulteta, blokade Brankovog mosta i drugih raskrsnica postali su svakodnevica. Studenti zahtevaju pravdu, transparentnost i poštovanje svojih prava. Da li je moguće da sistem koji “radi punim kapacitetom” ignoriše glasove mladih koji su budućnost ove zemlje?
Moralni dug ili zakonska obaveza?
Stanković je naglasio da je sada kao moralni dug i zakonska obaveza uprava fakulteta da deblokira zgrade. Ali, koliko je to stvarno pitanje morala, a koliko pritiska javnosti? I zašto je potrebno da se o tome uopšte govori? Ako obrazovni sistem funkcioniše kako treba, zašto su blokade i protesti i dalje aktuelni?
Kvote i upis novih studenata: Rešenje ili samo brojke?
Dobijanje kvota za upis novih studenata zvuči kao korak napred. Ali, da li je to samo brojka na papiru ili stvarna prilika za mlade da dobiju kvalitetno obrazovanje? Da li fakulteti imaju kapacitete i resurse da prihvate nove studente i pruže im adekvatnu nastavu?
Zaključak: Realnost ili iluzija?
Dok političari i zvaničnici tvrde da obrazovni sistem radi punim kapacitetom, realnost na terenu izgleda drugačije. Protesti, blokade i nezadovoljstvo studenata govore da je problem daleko od rešenog. Možda je vreme da prestanemo da slušamo prazne fraze i počnemo da tražimo stvarne promene.
Ako ste i vi umorni od ovih priča, bacite komentar dole i recite nam šta vi mislite – da li obrazovanje u Srbiji stvarno funkcioniše ili je sve to samo predstava za javnost? Možda je vreme da se svi zajedno probudimo!
