Zamislite horor iz noćne more, ali ne u filmu, već u stvarnosti – ruski dronovi u Ukrajini pretvaraju grad Herson u pravu lovinu za civile! Da, dobro ste pročitali. Ovaj užas nazvan je “ljudski safari” i nije nikakva fikcija, već krvava stvarnost koja se odvija na jugu Ukrajine.
Mali Dmitrik, beba od samo godinu i dva meseca, postao je žrtva ove monstruozne igre. Dok je igračka razbacana po razrušenom dvorištu svedoči o njegovom kratkom životu prekinutom hladnokrvnim napadom drona. Geleri su mu probili srce, a njegova majka je u panici vrištala “Bebo, bebo, beži!” dok je otac pokušavao spasiti sina – ali bilo je prekasno.
Rusija koristi tzv. FPV dronove, male letelice kojima operateri upravljaju iz daljine, gledajući metu u realnom vremenu. Ove letelice ne biraju metu – bilo da je to vozilo, muškarac, žena, dete ili čak pas, cilj je uništiti. Andrij Jermak, bliski saradnik predsednika Zelenskog, jasno kaže: “Ovo nije bila greška, ovo je bio lov na čoveka!”
Stanovnici Hersona žive u strahu, nazivajući svoj grad “zonama ljudskog safarija”. Napadi su toliko učestali da su lokalne vlasti morale savetovati građanima da ne izlaze iz kuća bez medicinskih pomagala za zaustavljanje krvarenja. Supermarketi, autobusi, automobili – sve je na meti ovih smrtonosnih dronova.
Human Rights Watch i Ujedinjene nacije dokumentovali su stotine ovakvih napada, a prema UN-u, skoro polovina smrtnih slučajeva dece u Ukrajini posledica je eksplozivnog oružja korišćenog u naseljenim oblastima. Ovo nije rat, ovo je krvava igra bez pravila.
Potporučnik Denis Jaroslavski iz ukrajinskih specijalnih snaga ističe da su neki ruski vojnici regrutovani iz zatvora i da imaju ozbiljne mentalne poremećaje, što dodatno pojačava brutalnost ovih napada. Edi Etju, penzionisani američki marinac koji sada pomaže Ukrajini u konstrukciji dronova, kaže da je ovo hladnokrvni masakr koji traje već godinu dana.
Ova tragedija nije samo brojka ili vest – to su životi, porodice, deca koja su ubijena dok su se igrala u svojim dvorištima. Ako vam je do sada bilo teško da poverujete u brutalnost ovog sukoba, sada znate istinu.
I dok svet gleda, Herson se pretvara u krvavu arenu gde se ljudi love kao životinje. Da li ćemo dozvoliti da se ovakve stvari zaborave? Ili ćemo konačno progovoriti o ovom užasu? Ako imate šta da kažete, možda je vreme da to i učinite – jer ćutanje je saučesništvo.
A vi, šta mislite o ovom “ljudskom safariju”? Da li je ovo novi nivo ratne brutalnosti ili nešto što smo već trebali očekivati? Podelite svoje misli, jer ovo nije priča koja sme da se zaboravi.
