Iran je pod ogromnim pritiskom. Izraelska vojna kampanja je u samo dve nedelje uspela da uništi veliki deo iranskih ofanzivnih kapaciteta, a talasi protesta i ekonomski problemi dodatno potresaju Islamsku Republiku. Dok neki stručnjaci poput Nurijela Rubinija i Abasa Milani smatraju da je promena režima moguća ili čak neizbežna, drugi poput Rićarda Hasa tvrde da još nisu ispunjeni uslovi za demokratski proboj. Ali, šta je prava istina o Iranu? Da li je zemlja spremnija za demokratiju nego što mislimo?
Iako je autoritarni sistem duboko ukorenjen, postoje institucije lokalne samouprave koje su, iako stvorene da legitimišu režim, postale mesta stvarnog građanskog angažovanja. Više od 1.000 gradova i 35.000 sela ima izabrane vlasti koje su počele da raspravljaju o budžetima i odgovornosti. Ove institucije, iako dvostruke namene, mogu biti okosnica za postislamistički poredak i demokratsku tranziciju ako im se pruži prilika.
Iran je zemlja sa preko 80 miliona ljudi i teritorijom većom od Francuske, Španije i Italije zajedno. Upravljanje ovom državom nije lako, ali postoje tehnički planovi za reformu, uključujući modernizaciju sistema opštinskih finansija i transparentnije budžetske odluke. Međunarodne institucije poput UN-a i Svetske banke su spremne da pomognu.
Međutim, tranzicija neće biti laka. Režim je pod pritiskom, ali civilno društvo i opozicione grupe su slabi. Spoljni faktori mogu oslabiti režim, ali unutrašnji prelaz na demokratski poredak zavisi od sposobnosti Irana da iskoristi postojeće institucije.
Ako padne režim, budućnost Irana zavisiće manje od ideologije, a više od logistike – kako će zemlja upravljati sobom. Ovo je trenutak da preispitamo naše stavove o Iranu i shvatimo da je demokratska budućnost moguće bliža nego što mislimo.
A sada, šta vi mislite? Da li je Iran zaista spreman za demokratiju ili nas čeka haos? Bacite komentar, neka se čuje glas iz senke!
