Ah, Republika Srpska i njen predsednik Milorad Dodik opet u centru pažnje! Ovog puta, Dodik je odlučio da institucije Republike Srpske nastave da neguju “kulturu pamćenja”. Da, dobro ste pročitali – kultura pamćenja, ali ne bilo kakva, već ona koja se fokusira na srpske žrtve, sa jasnom porukom da zaborav nije opcija.
Dodik je na svom nalogu na mreži IKS poručio da je potrebno tražiti pravdu za sve nestale Srbe, podsećajući na tragedije poput Srebrenice i Bratunca koje, kako kaže, obavezuju Republiku Srpsku. Ali, hajde da budemo iskreni – koliko puta smo već čuli ove reči? Koliko puta je pravda zaista dostižna?
U isto vreme, Dodik je prisustvovao obeležavanju godišnjice Nevesinjske puške, podsećajući na slavne borce za slobodu i tvrdeći da su tim ustankom postali deo istorije i identiteta srpskog naroda. Sve to zvuči kao patriotski govor iz udžbenika, ali šta se zaista dešava iza kulisa?
Dok se Dodik bavi negovanjem kulture pamćenja, Republika Srpska se suočava sa brojnim problemima – od političkih previranja unutar opozicije, preko ekonomskih izazova, do pitanja pravde i pomirenja. Da li je ova “kultura pamćenja” samo još jedan politički alat za održavanje statusa quo?
I dok se Dodik trudi da predstavi Republiku Srpsku kao bastion pravde i sećanja, mnogi građani se pitaju – kada će konačno doći do stvarnih promena? Kada će pravda zaista biti zadovoljena, a ne samo izgovor za političke igre?
Ukoliko imate svoje mišljenje o svemu ovome, slobodno ga podelite. Možda je vreme da se prestanemo praviti da zaborav nije opcija, i počnemo da tražimo rešenja koja će zaista promeniti stvari.
