Tesla – balkanski genije ili predmet beskrajnih prepirki?
Nikola Tesla, čovek čije ime danas krasi najpoznatije tehnološke brendove sveta, i dalje je predmet žestokih rasprava na Balkanu. Da li je Tesla srpski, hrvatski, bosanski ili američki naučnik? Odgovor nije ni malo jednostavan, a regionalni rivaliteti samo dodatno komplikuju stvar.
Balkanski ponos ili večiti predmet svađa?
Zijad Bećirović, direktor Međunarodnog instituta za bliskoistočne balkanske studije, ističe da je Tesla bio balkanski vizionar čiji uticaj oblikuje svet. Iako je proveo najplodnije godine u SAD, gde je njegov genij procvetao, njegovo nasleđe duboko je ukorenjeno u balkanskoj regiji. Srbija ga slavi kao nacionalnu ikonu, Hrvatska ga smatra svojim rođenim sinom, a Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Severna Makedonija i Slovenija imaju škole i ulice koje nose njegovo ime.
Ali, umesto da Tesla bude simbol jedinstva, on je često predmet rivalstava i pitanja “ko polaže pravo na Teslu?”. Bećirović smatra da bi regionalni lideri trebalo da se fokusiraju na to kako Teslino nasleđe može poslužiti kao platforma za naučnu saradnju, obrazovnu razmenu i tehnološki razvoj, umesto na podelu.
Tesla kao simbol jedinstva i nauke
U eri polarizacije i fragmentacije, Tesla je retka figura koja može da ujedini ljude. Njegova životna priča prevazilazi granice, etničke linije i ideologije. On poziva Balkan na redefinisanje saradnje ne samo u politici, već i u nauci i inovacijama.
Bećirović predlaže “Zajedničku Tesla inicijativu” – prekogranične istraživačke centre, inovacijske parkove i programe stipendiranja koji bi mogli postati model meke diplomatije i integracije vođene znanjem. To bi bio način da balkanske zemlje ne samo odaju počast Tesli, već i da započnu novo poglavlje saradnje u regionu kojem je to očajnički potrebno.
Poruke za buduće generacije
Tesla je verovao u moć nauke iznad politike, u radoznalost i učenje kao motore napretka. Njegova poruka mladima je jasna: verujte u sebe, čak i kada vas drugi ne razumeju. Tesla je često bio odbačen i pogrešno shvaćen, ali nikada nije odustao od svojih ideja. Nije ga pokretalo bogatstvo ili slava, već želja da doprinese dobrobiti čovečanstva.
U svetu koji se suočava sa klimatskim promenama, geopolitičkom nestabilnošću i tehnološkim previranjima, Tesla ostaje moralni kompas. Zamišljao je svet u kojem bi slobodna energija i bežična komunikacija oslobađali ljudsku domišljatost, a ne ograničavali.
Tesla – američki san i globalni genije
Iako je Tesla proveo najkreativnije godine u SAD, gde je njegov talenat procvetao zahvaljujući otvorenosti američkog naučnog i preduzetničkog ekosistema, on je i dalje balkanski genije. Njegov doprinos globalnom napretku je neizbrisiv, a danas se slavi ne samo kao naučnik, već i kao kulturna ikona i simbol inovacija.
Zaključak: Tesla kao most, a ne zid
Umesto da se prepiremo o tome čiji je Tesla, možda je vreme da ga vidimo kao zajednički jezik dijaloga, saradnje i inovacija. Proslava Teslinog rođendana ne treba da bude samo nostalgično prisećanje, već odskočna daska za međunarodna i regionalna partnerstva.
Uostalom, ako Tesla može da ujedini toliko različitih zemalja i naroda, možda i mi možemo da naučimo nešto o zajedništvu. A vi, šta mislite – da li je Tesla više balkanski genije ili globalni heroj? Bacite komentar, možda zajedno pronađemo odgovor!
