Turistički otpad u Hrvatskoj: Ekološka bomba koja eksplodira na Jadranu
Rast turizma ili rast smeća? Hrvatska je u poslednjih deset godina doživela turistički bum. Broj turista skočio je sa 14,3 miliona na čak 21,3 miliona! Ali, dok se svi dive lepoti Jadrana i uživaju u suncu, iza kulisa se dešava prava ekološka katastrofa. Količina komunalnog otpada povezanog sa turizmom se udvostručila! Da, dobro ste pročitali – duplo više smeća!
Šta je komunalni otpad od turizma? To nije samo običan otpad. To su miješani komunalni otpad, papir, karton, staklo, plastika, biootpad i, naravno, gomile jednokratne ambalaže iz hotela, restorana i kafića. Svakog leta, sa masovnim dolaskom turista, Hrvatska se guši u smeću.
Gde je najgore? Najveći zagađivači su turistički najrazvijenije oblasti. Istra je na vrhu sa 48,1 hiljada tona otpada, što je četvrtina ukupnog otpada od turizma u zemlji. Primorsko-goranska županija prati sa 37,6 hiljada tona, a Splitsko-dalmatinska sa 33,9 hiljada tona. Zadar nije daleko sa 27,9 hiljada tona. Ostale županije su daleko iza, sa minimalnim količinama otpada.
Šta to znači za nas? Ako bismo količinu otpada od turizma pretvorili u broj stanovnika, 2012. godina je imala ekvivalent od 98 hiljada stanovnika, dok je 2022. godina imala otpad kao da živi 200 hiljada ljudi! Zamislite samo koliko smeća proizvodi dodatnih 100 hiljada ljudi samo zbog turizma!
Zašto je ovo problem? Pored očiglednog zagađenja, rast otpada stvara pritisak na komunalne usluge, povećava troškove čišćenja i ugrožava prirodu i more koje svi volimo. Jednokratna ambalaža i organski otpad iz restorana i hotela dodatno opterećuju sistem.
Da li se nešto radi? Nacionalni zavod za zaštitu okoliša i prirode prati situaciju, ali brojke pokazuju da problem samo raste. Pandemija je na kratko smanjila količinu otpada, ali je već sledeće godine nastavio da raste i dostigao rekordne vrednosti.
Šta možemo očekivati? Ako se ovako nastavi, Jadran će postati poznatiji po smeću nego po čistom moru i prelepim plažama. Turizam je važan za ekonomiju, ali po cenu uništavanja prirode? To je pitanje koje svi treba da postavimo.
Zaključak Hrvatska se suočava sa ekološkom krizom koju je izazvao rast turizma. Udvostručenje količine otpada u deset godina nije nešto što možemo ignorisati. Potrebne su hitne mere za smanjenje otpada, reciklažu i održivi turizam. Dok se to ne desi, uživanje u Jadranu može postati prava avantura – u izbegavanju smeća!
A vi? Da li ste primetili koliko smeća ostaje za turistima? Ili ste možda i sami deo problema? Bacite komentar, da vidimo ko je najveći ekološki grešnik na Jadranu!
Izvori:
- Nacionalni zavod za zaštitu okoliša i prirode
- Izveštaj o komunalnom otpadu u Hrvatskoj
- N1, Index.hr
