Zamislite da uđete u dečji dispanzer u Norveškoj i svi sede na podu u čarapama! Da, dobro ste pročitali. Norvežani ne samo da izuvaju obuću na ulazu, već i sede na podu, i to ne samo deca, već i medicinske sestre, lekari i roditelji. Ovaj običaj, koji može delovati čudno ili čak nepristojno za nas sa Balkana, zapravo ima duboke korene u kulturi i vaspitanju.
U Norveškoj je izuvanje obuće na ulazu u kuću ili bilo koji prostor obavezno. Ulazak sa prljavštinom sa ulice smatra se nepristojnim i nehigijenskim. Ovaj običaj se prenosi i u javne ustanove poput vrtića i dečjih dispanzera. Roditelji i deca ulaze u čarapama, a na ulazu postoje ormarići gde možete ostaviti obuću.
Ali prava ludost tek počinje kada svi sednu na pod! U dečjem dispanzeru, medicinske sestre, lekari, roditelji i bebe sede na strunjačama na podu. To nije samo zbog udobnosti, već i zbog filozofije vaspitanja – svi su na istoj razini, dostupni jedni drugima, deca se osećaju sigurno i voljeno. Vaspitači u vrtićima takođe sede na podu sa decom, čime se brišu barijere između odraslih i mališana.
Još jedna fascinantna stvar je sistem razmene dečje garderobe. Norvežani ne bacaju odeću koju deca prerastu, već je ostavljaju na čiviluku u vrtiću ili dispanzeru, gde je drugi roditelji mogu uzeti ako im treba. Nema pritiska da se odeća vrati, važno je da se koristi i ne troši novac uzalud.
Ovaj običaj sedenja na podu i izuvanja obuće možda deluje neobično, ali ima smisla. Norvežani su poznati po svojoj kulturi jednakosti, higijene i praktičnosti. Možda je vreme da i mi razmislimo o tome kako ulazimo u svoje domove i institucije.
A vi? Da li biste mogli da sedite na podu sa svima u čarapama? Ili vam je to previše “norveško”? Bacite komentar, možda se iznenadite koliko nas zapravo deli običaj obuće na nogama!
