Opozicija i studenti u ćorsokaku: Ko se boji dijaloga o izbornim uslovima?
U Srbiji se ponovo igra igra bez pobednika, a glavni akteri su opozicija i studenti. Miroslav Aleksić, lider Narodnog pokreta Srbije (NPS), pokušao je da okupi opozicione snage i predstavnike civilnog društva na okruglom stolu o izbornim uslovima. Ali, šta se desilo? Demokratska stranka (DS) i pokret Kreni-Promeni odbili su da učestvuju, a većina studentskih plenuma nije ni odgovorila na poziv.
Okrugli sto bez studenata i ključnih opozicionara
Na sastanku u sedištu NPS-a pojavili su se predstavnici većine parlamentarnih opozicionih stranaka i organizacija civilnog društva poput CRTE, CESID, PROGLAS i BIRODI. Međutim, DS i Kreni-Promeni, kao i studenti iz pokreta „Studenti blokadi“, odlučili su da ne učestvuju. Aleksić je istakao da je poziv upućen svima, ali da većina studentskih plenuma nije odgovorila, što baca senku na ozbiljnost razgovora.
Ko se boji dijaloga?
Odbijanje učešća ključnih opozicionih aktera i studenata u dijalogu o izbornim uslovima deluje kao da se svi prave da problem ne postoji ili da im nije stalo do promena. Aleksić je naglasio da nije reč o dogovoru koalicija, već o razgovoru o izbornim uslovima, što je vitalno za demokratiju. Ipak, bez učešća studenata i nekih opozicionih stranaka, pitanje je koliko ovaj dijalog ima smisla.
Šta kažu studenti i opozicija?
Studenti su uglavnom ćutali ili odbili pozive, dok su DS i Kreni-Promeni jasno rekli da neće učestvovati. Razlozi nisu precizno objašnjeni, ali se može naslutiti da postoji duboki jaz i nepoverenje između aktera. Ovakav stav samo produbljuje krizu i udaljava mogućnost za zajednički pritisak na vlast.
Zašto je ovo važno?
Izborni uslovi u Srbiji su tema koja već dugo izaziva kontroverze i nezadovoljstvo. Bez otvorenog i inkluzivnog dijaloga, teško je očekivati promene koje bi dovele do fer i slobodnih izbora. Odbijanje dijaloga od strane ključnih aktera šalje poruku da su interesi važniji od principa i da se politika i dalje vodi iza zatvorenih vrata.
Zaključak
Dok vlast i dalje drži konce, opozicija i studenti se međusobno ignorišu i odbijaju saradnju. Srbija je na raskrsnici, a pitanje je da li će iko imati hrabrosti da premosti jaz i pokrene stvarne promene. Ako ne, ostaje nam da gledamo kako se demokratski procesi urušavaju, a građani gube poverenje u politiku.
A vi? Ko je ovde lud, a ko pametan? Da li je dijalog mrtav ili samo spava? Bacite komentar, da vidimo ko je ko u ovoj političkoj sapunici!
