Vještačka inteligencija u novinarstvu: pomoć ili pretnja?
Dobrodošli u svet gde veštačka inteligencija (AI) preuzima rutinske zadatke novinara, ali ne i njihovu suštinsku ulogu! Da li je AI spas za medije ili opasnost koja vreba iz senke? Hajde da zaronimo u ovu digitalnu dramu.
Milioni korisnika, a kod nas tišina
Da li ste znali da ChatGPT, jedan od najpoznatijih AI alata, koristi oko 100 miliona ljudi nedeljno širom sveta? Za poređenje, popularna društvena mreža X ima oko 450 miliona mesečnih korisnika. A u Crnoj Gori? Tamo se o AI-u i njenoj upotrebi u medijima gotovo i ne govori! Ranko Vujović iz Medijskog saveta samoregulacije upozorava da je to kao da gledamo trku iz publike, dok drugi jure ka vrhu.
Evropska unija ne spava
EU je prošle godine usvojila zakon o veštačkoj inteligenciji, koji deli AI sisteme na četiri kategorije rizika: neprihvatljiv, visok, ograničen i minimalan. Na primer, biometrijske tehnologije i sistemi u pravosuđu spadaju u visokorizične i podložni su strogom nadzoru. Mediji, iako nisu eksplicitno pomenuti, moraju poštovati ove principe – transparentnost, urednička odgovornost i zaštitu podataka su obavezni.
AI kao dvosekli mač
AI može biti superheroj u novinarstvu – pomaže u transkriptima, prevođenju, kreiranju ilustracija i organizaciji sadržaja. Ali, postoji i mračna strana: rizik od dezinformacija, manipulacija i gubitka autentičnosti. Zamislite plagijate naučnih radova i diploma doktorata, sada u turbo režimu zahvaljujući AI-u! Paula Petričević, ombudsmanka Monitor-a, upozorava na atrofiju ljudskih sposobnosti i pad kvaliteta medijskog sadržaja.
Transparentnost je ključ
Sadržaji generisani AI-jem moraju biti jasno označeni. Nema više skrivanja iza algoritama! Ako AI samo pomaže tehnički, kao u transkripciji, označavanje nije obavezno, ali ako kreira ceo sadržaj, javnost mora znati. Bez ljudske kontrole nema ni objavljivanja – urednički timovi snose punu odgovornost.
Šta nas čeka?
Mediji moraju redefinisati svoju ulogu u društvu. AI nije zamena za novinare, već njihov asistent. Ali, ako ne budemo pažljivi, možemo izgubiti ne samo poslove, već i poverenje javnosti. UNESCO i EU finansiraju projekte za izgradnju poverenja u medije, ali bez otvorene javne diskusije o AI-u, sve je uzalud.
Zaključak
AI u novinarstvu je kao vatrogasac sa upaljačem – može spasiti ili zapaliti. Da li ćemo uspeti da kontrolišemo ovu moćnu tehnologiju ili će ona kontrolisati nas? Dok razmišljate o tome, bacite pogled na svoje omiljene vesti – koliko je u njima AI, a koliko ljudskog truda? I ne zaboravite, ako vam se čini da vam novinarstvo postaje previše robotsko, možda je vreme da se zapitate ko zaista drži olovku.
A sad, da li ste za debatu? Da li AI može biti pravi novinar ili je to samo naučna fantastika? Podelite svoje mišljenje, ili bar bacite neki sarkastični komentar – znate da volimo dobru raspravu!
