Evropska finansijska bomba: Bankrot ili revolucija?
Evropa je na ivici finansijskog kolapsa, a francuski premijer François Bayrou je upravo bacio bombu koja je digla ceo kontinent na noge! Njegov proračun predviđa rezove potrošnje, povećanje poreza, pa čak i ukidanje dva državna praznika – sve u cilju smanjenja ogromnog deficita koji preti da nas odvede u bankrot. Zvanično, deficit Francuske je skoro 9% BDP-a, daleko iznad evropskog cilja od 3%, a dug se penje do zastrašujućih 93% BDP-a.
Demografska katastrofa i rastući troškovi Evropa se suočava sa demografskim krahom – sve manje radnika, a sve više penzionera. Troškovi za penzije, zdravstvo i socijalnu zaštitu će do 2070. godine skočiti sa 24% na čak 25,9% BDP-a! To znači da će države morati da troše sve više novca na starije generacije, dok će fiskalni prostor za druge važne stvari, poput smanjenja siromaštva ili podrške tržištu rada, biti sve manji.
Vojna potrošnja na udaru NATO je postavio cilj da zemlje članice povećaju izdvajanja za odbranu na 5% BDP-a, što bi dodatno povećalo deficite za 1,3 do 2,8% BDP-a. Francuska, Nemačka i Velika Britanija već su se pomirile sa ovom potrebom, ali Španija i dalje odlaže. Sve to znači da će evropske vlade morati da se zadužuju više nego ikada, dok kamate rastu i pritiskaju budžete.
Francuska na ivici bankrota Francuska je sada u gorem stanju nego ikada pre deset godina, kada je Evropa prolazila kroz dužničku krizu. Premijer Bayrou je uporedio situaciju sa krizom u Grčkoj, a reakcije su žestoke – desničarka Marine Le Pen obećava da će srušiti njegovu manjinsku vladu ako nastavi sa ovim planovima. Ljudi su ljuti jer vlada udara na radnike i penzionere, umesto da koristi neiskorišćene resurse.
Globalni uticaji i opasnosti Situacija nije samo evropski problem. Velike ekonomije poput SAD i Japana takođe se suočavaju sa rastućim dugovima i inflacijom. U SAD, novi zakon bi mogao dodati 4 biliona dolara na postojeći dug u narednih 10 godina, dok Japan usporava kupovinu državnih obveznica zbog inflacije. Kamate rastu, a to znači da će troškovi zaduživanja biti sve veći, što dodatno ugrožava stabilnost.
Šta nas čeka? Da li je ovo samo još jedna prehlada na finansijskom tržištu ili početak nečeg mnogo ozbiljnijeg? Evropske vlade su uhvaćene između demografskih izazova, vojne potrošnje i rastućih kamata. Ako se ne dogode velike promene, bankrot nije daleko. Ali, možda je vreme da se probudimo i zahtevamo prave reforme, a ne da trpimo rezove i poreze.
U međuvremenu, dok Evropa balansira na ivici finansijskog ponora, vi – šta mislite? Da li će se stvari popraviti ili nas čeka još veća kriza? Bacite komentar, podelite svoje mišljenje ili samo bacite neki dobar meme o državnim dugovima. Neka se priča nastavi!
