Japan je zabeležio najniži broj rođenih u više od 125 godina, sa stopom fertiliteta od samo 1.15, što je znatno ispod potrebne stope od 2.1 za održavanje stabilnog stanovništva. Broj rođenih pao je za 5.7% u odnosu na prethodnu godinu, dok broj smrti raste. Vlada je predstavila mere za povećanje nataliteta, uključujući proširenje dečjih doplataka, besplatno srednjoškolsko obrazovanje i finansijske podsticaje za roditeljski dopust. Međutim, ovi napori do sada nisu dali značajne rezultate, jer mladi odlažu brak i rađanje zbog nesigurnosti zaposlenja, visokih troškova života i korporativne kulture. Demografska kriza ima ozbiljne posledice po ekonomiju i nacionalnu sigurnost Japana.
Političke perspektive:
Levo: Levo orijentisani izveštaji ističu društvene i ekonomske faktore koji doprinose padu nataliteta u Japanu, kao što su nesigurnost zaposlenja, visoki troškovi života i rodna nejednakost na radnom mestu. Često kritikuju vladine politike kao nedovoljne i pozivaju na sveobuhvatniju socijalnu podršku, uključujući bolju brigu o deci, ravnotežu između posla i privatnog života i reforme rodne ravnopravnosti.
Centar: Centristički izveštaji fokusiraju se na statističke podatke i vladine odgovore, predstavljajući demografski pad kao ozbiljan izazov. Ističu mere vlade poput finansijskih podsticaja i reformi obrazovanja, uz uravnotežen pogled na složenost problema, uključujući kulturne i ekonomske faktore koji utiču na odluke o osnivanju porodice.
Desno: Desno orijentisani narativi često naglašavaju nacionalnu bezbednost i ekonomske rizike koje donosi demografski pad, ističući potrebu za snažnijom državnom akcijom za podsticanje tradicionalnih porodičnih vrednosti i većeg nataliteta. Mogu podržavati politike koje promovišu brak i rađanje unutar tradicionalnih okvira i ističu potencijalne pretnje od starenja stanovništva za radnu snagu i vojnu snagu Japana.
