Inflacija u Hrvatskoj u 2025. godini beleži ubrzani rast, sa stopom od 3,5% u maju, što je povećanje u odnosu na aprilskih 3,2%. Hrvatska se nalazi među zemljama eurozone sa najvišom inflacijom, odmah iza Estonije i na istoj stopi kao Slovačka. Cene hrane, pića, duvana i usluga značajno su porasle, što utiče na svakodnevne troškove građana. Bivši poduzetnik Gordan Maras ističe da su cene u centru Zagreba drastično porasle, navodeći primer da je kava i dve kugle sladoleda koštale 8,10 eura, dok su pre uvođenja evra velike ćevape i dve pive koštale 60 kuna. Ekonomski analitičari upozoravaju da je rast cena posledica viših plata i spremnosti potrošača da plaćaju više, dok vlada nema direktne mehanizme kontrole cena kao u prošlosti. Inflacija u Hrvatskoj je znatno viša od proseka eurozone, gde je stopa inflacije u maju iznosila 1,9%, što dodatno opterećuje domaću ekonomiju i standard građana.
Političke perspektive:
Levo: Levo orijentisani izvori ističu uticaj inflacije na obične građane, naglašavajući rast troškova života i teret za radnike i potrošače. Često kritikuju državne politike zbog nedovoljne zaštite potrošača od rasta cena i naglašavaju potrebu za snažnijim socijalnim merama za ublažavanje efekata inflacije.
Centar: Centristički izvori fokusiraju se na ekonomske podatke i širi kontekst inflacije unutar evrozone. Predstavljaju uravnotežene stavove, priznajući da je inflacija složen problem pod uticajem globalnih i lokalnih faktora, uključujući rast plata i tržišne dinamike, i predlažu merene državne intervencije za podsticanje proizvodnje i konkurencije.
Desno: Desno orijentisani izvori naglašavaju ličnu odgovornost i tržišne sile, sugerišući da je inflacija delimično posledica povećane potrošnje i rasta plata. Često se zalažu protiv direktne kontrole cena od strane države, zagovarajući slobodno tržište i upozoravajući na prekomernu regulaciju koja može ugušiti ekonomski rast.
