Hrvatska se suočava sa hroničnim nedostatkom radne snage, naročito u sektoru turizma i ugostiteljstva, što je dovelo do povećanog zapošljavanja radnika iz Nepala, BiH, Srbije i drugih zemalja. U prvoj polovini godine izdato je više od 83.000 dozvola za rad, od čega je veliki deo za sezonske radnike u turizmu. Međutim, novi zakon o izdavanju radnih dozvola za strance donosi strože uslove i birokratske prepreke, što je rezultiralo padom broja izdatih dozvola i potencijalnim negativnim posledicama po turističku sezonu i ekonomiju Hrvatske. Poslodavci se žale na manjak radnika, što može uticati na kvalitet usluge i prihode u turizmu. Pored toga, postoje poređenja sa uslovima rada u drugim zemljama poput Švajcarske, gde su radni uslovi i plate bolji. Tema izaziva rasprave o tome kako inflacija i rast troškova života utiču na plate i radne uslove domaćih i stranih radnika.
Političke perspektive:
Levo: Levo orijentisani izvori ističu eksploataciju i loše uslove rada stranih sezonskih radnika u Hrvatskoj, naglašavajući niske plate i nedostatak socijalne zaštite. Kritikuju nove restriktivne zakone o radnim dozvolama kao štetne za radnike i ekonomiju, pozivajući na bolje radne uslove i zaštitu migranata.
Centar: Centristički izvori fokusiraju se na ekonomsku potrebu za stranim radnicima u hrvatskom turizmu zbog nedostatka domaće radne snage. Izveštavaju o birokratskim izazovima koje donose novi zakoni i potencijalnim negativnim posledicama po turizam. Narativ je uravnotežen, priznajući i koristi stranih radnika i izazove regulative.
Desno: Desno orijentisani izvori naglašavaju važnost zaštite domaćih radnika i izražavaju zabrinutost da strani radnici prihvataju niže plate, što može potisnuti lokalnu radnu snagu. Mogu podržavati strože imigracione i radne politike kako bi se prioritet dalo domaćim zaposlenima, uz priznanje potrebe za stranim radnicima u određenim sektorima.