Evropska unija se suočava sa ozbiljnim preprekama u usvajanju 18. paketa sankcija protiv Rusije, koji je usmeren na bankarski i energetski sektor. Mađarska i Slovačka najavile su da će iskoristiti pravo veta zbog zabrinutosti oko posledica na svoje ekonomije, posebno u slučaju potpune obustave isporuka ruskog gasa i nafte. Evropska komisija je predložila dodatna ograničenja finansijskih tokova ka Moskvi, uključujući zabranu transakcija povezanim sa gasovodom Severni tok i uvoz derivata ruske nafte. Predsednica EK Ursula fon der Lajen saopštila je da su sankcije deo šire strategije da se smanji prihod Rusije od energenata i podrži Ukrajina u njenoj odbrani.
Političke perspektive:
Levo: Levo orijentisani mediji ističu značaj sankcija EU kao neophodne mere za pritisak na Rusiju da prekine agresiju u Ukrajini. Naglašavaju humanitarni aspekt i potrebu za solidarnosti sa Ukrajinom, uz priznanje izazova koje predstavljaju zemlje poput Mađarske i Slovačke. Narativ često naglašava moralnu obavezu i dugoročni cilj slabljenja ratnih kapaciteta Rusije.
Centar: Centristički izvori fokusiraju se na pragmatične i diplomatske izazove unutar EU, posebno pretnje vetom Mađarske i Slovačke. Izveštavaju o tehničkim detaljima sankcija, kao što su ciljanje gasovoda Severni tok i finansijska ograničenja, i raspravljaju o balansu između očuvanja jedinstva EU i efikasnog sankcionisanja Rusije. Ton je činjeničan, sa naglaskom na pregovore i kompromis.
Desno: Desno orijentisani mediji često ističu ekonomske rizike i zabrinutost za energetsku bezbednost zemalja članica EU, posebno onih koje su zavisne od ruskog gasa. Mogu kritikovati pristup EU kao potencijalno štetan za evropske ekonomije i naglašavaju potrebu za realnim procenama posledica. Neki narativi dovode u pitanje efikasnost sankcija i zalažu se za zaštitu nacionalnih interesa.
