Ukrajina je preuzela tela 1212 poginulih pripadnika svojih oružanih snaga u okviru dogovora postignutih tokom pregovora sa Rusijom u Istanbulu 2. juna, gde je glavna tema bila razmena ratnih zarobljenika i tela poginulih vojnika. Operacija je sprovedena uz učešće brojnih ukrajinskih institucija i podršku Međunarodnog odbora Crvenog krsta. Telo su vraćena iz ratom pogođenih oblasti, a forenzički timovi su odmah započeli identifikaciju. Dogovorena je i nova razmena ratnih zarobljenika, uključujući teško ranjene i maloljetne vojnike. Predsednik Zelenski je izjavio da bi obe strane mogle razmeniti veliki broj ljudi. Rusija je takođe obećala da će predati tela poginulih ukrajinskih vojnika. Do sada su održane dve razmene zarobljenika, a Ukrajina je predložila mirovni plan koji uključuje potpuni prekid vatre, razmenu svih zarobljenika, povratak otete dece i obnovu zemlje, na koji Rusija još nije zvanično odgovorila.
Političke perspektive:
Levo: Levo orijentisani mediji ističu humanitarni aspekt razmene zarobljenika i tela, naglašavajući saradnju Ukrajine i Rusije uprkos sukobu. Fokusiraju se na patnje vojnika i civila, značaj međunarodnih organizacija poput Crvenog krsta i potrebu za mirovnim rešenjem uključujući ukrajinski mirovni plan.
Centar: Centristički izvori izveštavaju o činjenicama razmene zarobljenika i tela sa fokusom na diplomatski napredak i pregovore. Predstavljaju izjave ukrajinskih i ruskih zvaničnika, ukazujući na izazove i delimične uspehe u sprovođenju sporazuma. Izveštaji su uravnoteženi, navodeći nedostatak zvaničnog ruskog odgovora na mirovni plan i nastavak sukoba.
Desno: Desno orijentisani mediji naglašavaju otpornost Ukrajine i strateški značaj razmene kao znak ukrajinske snage i međunarodne podrške. Ističu liderstvo predsednika Zelenskog i ulogu zapadnih saveznika u podršci ukrajinskim vojnim i diplomatskim naporima. Narativ često ističe rusku agresiju i potrebu za daljim pritiskom na Rusiju.
