Glavna tema članka je šta se dešava kada vozač greškom uđe na autoput, izgubi kartu ili odmah izađe, a sistem ne može da registruje tačno mesto ulaska. U takvim slučajevima, putarina se obračunava kao da je vozač prešao najdužu moguću relaciju, što može dovesti do plaćanja maksimalne putarine, čak i ako je vozač bio na autoputu samo nekoliko minuta. Neki vozači pokušavaju odmah da izađu misleći da neće biti naplaćeni ili će platiti minimalni iznos, ali sistem često automatski podiže cenu. U nekim situacijama, ako vozač objasni grešku radnicima na rampi, može biti evidentiran tzv. nulti prolaz i putarina možda neće biti naplaćena, ali to nije zagarantovano. Savetuje se da se karta pažljivo čuva i da se u slučaju gubitka odmah obaveste nadležni, jer u suprotnom može biti naplaćena maksimalna putarina. Elektronske pretplate i uređaji za automatsku evidenciju putarine mogu pomoći u smanjenju ovih neprijatnosti.
Političke perspektive:
Levo: Levo orijentisani izvori ističu izazove sa kojima se suočavaju obični vozači zbog rigidnih sistema naplate putarine i potrebu za korisnički prihvatljivijim rešenjima poput elektronske naplate i bolje usluge na naplatnim rampama. Naglašavaju nepravdu naplate maksimalne putarine zbog manjih grešaka i zalažu se za veću fleksibilnost i podršku vozačima.
Centar: Centristički izvori izveštavaju o činjenicama vezanim za rad sistema naplate putarine, objašnjavaju procedure i posledice gubitka karte ili greške pri ulasku na autoput. Daju praktične savete vozačima kako da postupaju u takvim situacijama i naglašavaju važnost pridržavanja pravila i čuvanja karte. Pominju i tehnološka rešenja koja mogu pomoći u izbegavanju ovih problema.
Desno: Desno orijentisani izvori fokusiraju se na ličnu odgovornost i važnost pridržavanja saobraćajnih pravila. Naglašavaju da vozači treba da budu pažljivi i odgovorni za svoje postupke, uključujući čuvanje karata i razumevanje procedura naplate putarine. Takođe ističu efikasnost sistema naplate i neophodnost kazni za sprečavanje zloupotreba ili nemara.
