Izraelsko-iranski sukob eskalirao je serijom raketnih udara i vazdušnih napada. Izrael je izveo masovne napade na iranska nuklearna postrojenja, uključujući postrojenje za obogaćivanje urana u Natanzu, sa ciljem da smanji iransku nuklearnu pretnju. Iran je uzvratio lansiranjem balističkih raketa na izraelske gradove, pri čemu je jedna žena poginula, a više osoba ranjeno. Obje strane prijavile su žrtve i materijalnu štetu. Situacija je izazvala zabrinutost za širenje sukoba na Bliskom istoku, dok međunarodni akteri pozivaju na deeskalaciju i diplomatska rešenja. Izraelski premijer Netanyahu je poručio da će napadi biti nastavljeni dok se pretnja ne ukloni, dok Iran preti ozbiljnijim odgovorom. Ovaj sukob je izazvao zatvaranje iranskog vazdušnog prostora i poremećaje u međunarodnom saobraćaju, kao i rast cena nafte na svetskim tržištima.
Političke perspektive:
Levo: Levi mediji ističu humanitarni uticaj sukoba, naglašavajući civilne žrtve i rizik širenja rata u regionu. Pozivaju na diplomatska rešenja i kritikuju vojne eskalacije obe strane. Fokus je na posledicama po obične ljude i destabilizaciji Bliskog istoka.
Centar: Centristički izvori izveštavaju o činjenicama sukoba, fokusirajući se na vojne akcije obe strane, strateške ciljeve poput izraelskog gađanja iranskih nuklearnih objekata i iranske raketne odmazde. Ističu međunarodne pozive na deeskalaciju i geopolitičke implikacije bez izraženog pristrasnosti.
Desno: Desničarski mediji naglašavaju pravo Izraela na odbranu od egzistencijalnih pretnji iranskog nuklearnog programa. Ističu preciznost i neophodnost izraelskih vojnih akcija i često prikazuju Iran kao agresora. Podržavaju snažne vojne odgovore i ističu pretnju koju Iran predstavlja Izraelu i stabilnosti regiona.
