Cene nafte su porasle najbržim tempom u poslednje tri godine, dostigavši 78,50 dolara po barelu brent sirove nafte, usled eskalacije sukoba između Izraela i Irana na Bliskom istoku. JP Morgan upozorava na mogućnost globalne naftne krize sa šansom od 17%. Napadi Irana na izraelska nuklearna postrojenja i strah od blokade Ormuskog moreuza, kroz koji prolazi značajan deo svetske naftne i gasne trgovine, izazvali su paniku na tržištima. Evropske cene gasa takođe su porasle. Investitori se preusmeravaju ka sigurnim lukama, dok analitičari upozoravaju na moguće daljnje poskupljenje nafte. Ova situacija dodatno komplikuje globalnu ekonomiju koja je već pogođena ratom u Ukrajini i trgovinskim tenzijama.
Političke perspektive:
Levo: Levo orijentisani izvori naglašavaju geopolitičke tenzije i ljudske žrtve sukoba između Izraela i Irana, ističući rizike eskalacije i uticaj na globalna tržišta i obične ljude. Često kritikuju ulogu zapadnih sila u pogoršanju sukoba i ističu potrebu za diplomatskim rešenjima kako bi se izbegle dalje ekonomske i humanitarne krize.
Centar: Centristički izvori fokusiraju se na faktografsko izveštavanje o rastu cena nafte i ekonomskim implikacijama tenzija na Bliskom istoku. Pružaju uravnotežen prikaz uticaja sukoba na globalna energetska tržišta, poremećaje u lancima snabdevanja i inflatorne pritiske, uz napomenu o reakcijama finansijskih institucija i vlada na stabilizaciju tržišta.
Desno: Desno orijentisani izvori ističu bezbednosne pretnje koje predstavljaju iranske nuklearne ambicije i agresivne akcije, podržavajući pravo Izraela na odbranu. Naglašavaju strateški značaj Ormuskog moreuza i kritikuju iranske provokacije kao destabilizujuće za globalne energetske zalihe. Ekonomski uticaji se često prikazuju u kontekstu nacionalne bezbednosti i potrebe za snažnim odbrambenim politikama.
