Novi pravilnik o dopunskom radu lekara uvodi stroža merila za paralelni rad u javnom i privatnom sektoru, sa ciljem smanjenja lista čekanja u javnom zdravstvu. Ključni kriterijum za izdavanje dopunske dozvole biće dužina liste čekanja u matičnoj ustanovi, gde će se dozvola odbiti ako je čekanje duže od 90 dana. Pravilnik takođe predviđa godišnje obnavljanje dozvola i dodatne mehanizme nadzora rada lekara. Dok neki stručnjaci i udruženja podržavaju ove mere kao korak ka većoj transparentnosti i kontroli, Hrvatska lekarska komora izražava zabrinutost da pravilnik neće smanjiti liste čekanja. Podaci pokazuju da je udeo privatnog sektora u zdravstvenom budžetu relativno mali, a većina građana koristi javno zdravstvo. Ovaj pravilnik je deo šire strategije za unapređenje efikasnosti i kvaliteta zdravstvenih usluga u Hrvatskoj.
Političke perspektive:
Levo: Levi pogled naglašava potrebu za strožim pravilima kako bi se obezbedila pravičnost i smanjile liste čekanja u javnom zdravstvu. Podržava transparentnost i odgovornost u dopunskom radu lekara, smatrajući da je pravilnik pozitivan korak ka zaštiti javnog zdravstva od privatizacije i obezbeđivanju ravnopravnog pristupa svim građanima.
Centar: Centristički pogled fokusira se na ravnotežu između javnog i privatnog sektora zdravstva, priznajući potrebu za jasnim pravilima za upravljanje dopunskim radom lekara. Ističe važnost smanjenja lista čekanja i unapređenja efikasnosti zdravstvene zaštite, uzimajući u obzir praktične izazove sprovođenja i zabrinutosti medicinskih profesionalaca.
Desno: Desničarski pogled može naglasiti važnost uloge privatnog sektora i upozoriti na prekomernu regulaciju koja bi mogla ograničiti slobodu lekara da rade privatno. Može dovesti u pitanje da li će nova pravila zaista smanjiti liste čekanja ili samo dodati birokratske prepreke, ističući potrebu za tržišnim rešenjima i efikasnošću u pružanju zdravstvenih usluga.
