Izraelsko-iranski sukob eskalirao je nakon što je Izrael izveo vazdušne napade na iranske nuklearne objekte, što je Iran uzvratio lansiranjem velikog broja balističkih raketa na izraelsku teritoriju. Izraelski premijer Benja Netanjahu tvrdi da je cilj napada sprečavanje nuklearnog holokausta i neutralizacija iranskog nuklearnog programa, dok Iran poručuje da će nastaviti odmazdu. Sukob je izazvao međunarodnu zabrinutost zbog mogućeg širenja sukoba u regionu i globalnih posledica. Američki i evropski zvaničnici prate situaciju, dok su civilne žrtve i materijalna šteta u porastu. Izraelski sistemi protivvazdušne odbrane, uključujući „Željeznu kupolu“, aktivno presreću rakete, ali su i dalje zabeležene žrtve i ranjavanja. Ovaj sukob dodatno komplikuje već postojeće tenzije na Bliskom istoku.
Političke perspektive:
Levo: Levo orijentisani mediji ističu humanitarni uticaj sukoba, naglašavajući civilne žrtve i rizike od širenja sukoba u regionu. Često pozivaju na diplomatska rešenja i kritikuju vojnu agresiju obe strane, naglašavajući potrebu za dijalogom i mirovnim rešenjima.
Centar: Centristički izvori izveštavaju o činjenicama sukoba sa fokusom na tok događaja i zvanične izjave Izraela i Irana. Ističu strateške motive napada i međunarodne diplomatske reakcije, održavajući uravnotežen ton bez izraženih pristrasnosti.
Desno: Desno orijentisani mediji naglašavaju pravo Izraela na samoodbranu protiv onoga što prikazuju kao egzistencijalne pretnje iranskih nuklearnih ambicija. Često ističu legitimnost izraelskih vojnih akcija i prikazuju Iran kao agresora, ponekad podržavajući snažne vojne odgovore i kritikujući međunarodne pozive na uzdržanost.
