Sukob između Izraela i Irana eskalirao je dramatično poslednjih dana, sa izraelskim vazdušnim napadima na iranske nuklearne i vojne ciljeve, uključujući državnu televiziju u Teheranu, i iranskim raketnim napadima na izraelske gradove i infrastrukturu. Iranski predsednik Masud Pezeškijan izjavio je da Iran ne želi proširiti rat, ali će odgovoriti na svaki napad proporcionalno. Izraelski premijer Benjamin Netanjahu nije isključio mogućnost atentata na iranskog vrhovnog vođu, tvrdeći da bi to okončalo sukob. Dok se međunarodna zajednica, uključujući G7, zalaže za deeskalaciju i diplomatska rešenja, američki predsednik Donald Trump odbio je potpisati zajedničku izjavu o sukobu. Evakuacije stranih državljana iz Izraela i Irana su u toku zbog bezbednosnih razloga. Sukob je izazvao brojne žrtve na obe strane i povećao tenzije u regionu, sa upozorenjima o mogućim daljim vojnim akcijama i diplomatskim posledicama.
Političke perspektive:
Levo: Levi izvori naglašavaju humanitarni uticaj sukoba, kritikujući vojnu agresiju sa obe strane i ističu potrebu za diplomatskim rešenjima i deeskalacijom. Često kritikuju izraelske vojne akcije kao nesrazmerne i pozivaju na međunarodnu intervenciju radi zaštite civila i promocije mirovnih pregovora.
Centar: Centristički izvori izveštavaju o činjenicama sukoba sa fokusom na uravnoteženo izveštavanje, predstavljajući izjave i izraelskih i iranskih zvaničnika, i ističu međunarodne diplomatske napore poput onih G7 i Turske. Naglašavaju složenost sukoba i rizike eskalacije, pozivajući na uzdržanost i pregovore.
Desno: Desničarski izvori naglašavaju pravo Izraela na samoodbranu od iranske agresije i pretnju koju predstavlja iranski nuklearni program. Ističu izraelske vojne uspehe i legitimnost preventivnih udara. Neki desničarski narativi podržavaju snažne vojne akcije, uključujući ciljana ubistva, radi neutralizacije pretnji i obezbeđenja nacionalne bezbednosti.
