Prema godišnjem izveštaju Međunarodnog instituta za istraživanje mira u Stockholmu (SIPRI), svet je na ivici nove nuklearne trke. Devet država sa nuklearnim oružjem, uključujući SAD, Rusiju, Kinu, Indiju, Pakistan, Severnu Koreju, Izrael, Francusku i Veliku Britaniju, modernizuje i proširuje svoje nuklearne arsenale. Iako se ukupan broj nuklearnih bojevih glava smanjuje, nove zalihe i modernizacija povećavaju njihovu snagu, domet i preciznost. Rusija je proširila svoju nuklearnu doktrinu, smanjujući prag za upotrebu oružja, dok Kina i Indija razvijaju nove sposobnosti lansiranja. Situacija je dodatno komplikovana intenziviranjem konvencionalnih sukoba širom sveta, uključujući rat u Ukrajini i sukobe na Bliskom istoku. Povećana vojna potrošnja i nedostatak međunarodnih ugovora o kontroli naoružanja dodatno pogoršavaju globalnu bezbednosnu situaciju. Neki evropski regioni razmatraju mogućnost uspostavljanja sopstvenog nuklearnog odvraćanja, dok se međunarodni napori za zabranu nuklearnog oružja nastavljaju, ali sa ograničenim uspehom. SIPRI upozorava da nuklearni rat nema smisla i da je neophodno smanjenje tenzija i jačanje kontrole naoružanja.
Političke perspektive:
Levo: Levo orijentisani izvori ističu opasnosti nove nuklearne trke, naglašavajući rizike od eskalacije globalne nestabilnosti i hitnu potrebu za razoružanjem i međunarodnom saradnjom. Često kritikuju povećanje vojnih troškova i urušavanje sporazuma o kontroli naoružanja, zalažući se za jače ugovore i diplomatska rešenja za sprečavanje nuklearnog sukoba.
Centar: Centrističke perspektive pružaju uravnotežen pogled, priznajući modernizaciju i proširenje nuklearnih arsenala od strane više zemalja, istovremeno naglašavajući složenost globalne bezbednosne situacije. Fokus je na ulozi geopolitičkih tenzija, konvencionalnih sukoba i izazova u održavanju efikasne kontrole naoružanja. Naglašava se potreba za pragmatičnom diplomacijom i multilateralnim naporima za upravljanje rizicima.
Desno: Desno orijentisani narativi naglašavaju neophodnost nuklearne modernizacije radi nacionalne bezbednosti i odvraćanja, često predstavljajući proširenje kao odgovor na pretnje od država rivala poput Rusije, Kine i Severne Koreje. Mogu podržavati povećanje odbrambenih troškova i održavanje kredibilnog nuklearnog odvraćanja, ponekad izražavajući skepticizam prema naporima za razoružanje i ističući suverenitet i stratešku autonomiju.
