Rusija je izrazila spremnost da deluje kao posrednik u sukobu između Izraela i Irana, sa ranijim predlozima o skladištenju iranskog uranijuma u Rusiji koji i dalje ostaju na stolu. Američki predsednik Donald Tramp otvoreno je podržao mogućnost da ruski predsednik Vladimir Putin preuzme ulogu posrednika, dok je francuski predsednik Emanuel Makron jasno odbacio tu ideju, izražavajući nepoverenje u Rusiju zbog njenog uključivanja u druge sukobe. Kina je pozvala obe strane da preduzmu hitne mere za smirivanje tenzija i povratak dijalogu. Izveštavanje se razlikuje u zavisnosti od političkog spektra: levičarski mediji ističu diplomatske napore i pozive na mir, centristički fokusiraju na međunarodne reakcije i pozicije ključnih lidera, dok desničarski mediji naglašavaju sumnju u Rusiju i kritikuju njenu ulogu u globalnim sukobima.
Političke perspektive:
Levo: Levi mediji ističu značaj diplomatskih napora i mirnog rešenja, naglašavajući spremnost Rusije da posreduje kao pozitivan korak ka smirivanju sukoba. Takođe se fokusiraju na pozive Kine za hitne mere smanjenja tenzija i povratak dijalogu.
Centar: Centristički mediji pružaju uravnoteženo izveštavanje, fokusirajući se na izjave ključnih međunarodnih lidera poput Trampa, Makrona i glasnogovornika Kremlja. Izveštavaju o složenosti sukoba i pomešanim reakcijama na rusku ulogu posrednika.
Desno: Desničarski mediji izražavaju sumnju u ulogu Rusije kao posrednika, ukazujući na njeno uključivanje u druge sukobe poput Ukrajine. Ističu Makronovo odbijanje ruske posredničke uloge i dovode u pitanje poverenje u Rusiju u međunarodnoj diplomatiji.
