Tržište stambenih kredita u Hrvatskoj doživelo je značajan rast u prvom kvartalu godine, podstaknuto državnim podsticajima i očekivanjem strožih uslova kreditiranja. Banke su odobrile više od 5.000 novih stambenih kredita, što je gotovo trećina više nego u istom periodu prošle godine, sa ukupno odobrenih oko 650 miliona evra. Prosečan iznos kredita porastao je za skoro 17%. Kupci su iskoristili povoljne kamatne stope i predstojeće promene u pravilima koje će stupiti na snagu 1. jula. Vlada je uvela mere za podsticanje kupovine, uključujući povraćaj PDV-a i oslobađanje od poreza na promet za mlade kupce. Takođe, mnogi postojeći vlasnici su refinansirali svoje kredite zbog pada kamatnih stopa. Očekuje se da će tržište ostati aktivno, iako bi nove regulative mogle usporiti rast u drugoj polovini godine.
Političke perspektive:
Levo: Levo orijentisani izvori ističu ulogu državne podrške i vladinih podsticaja u olakšavanju pristupa stambenom zbrinjavanju, naglašavajući pozitivan uticaj socijalnih politika usmerenih na povećanje vlasništva nad stanovima među mlađim i nižim prihodnim grupama. Takođe se fokusiraju na prednosti refinansiranja i zaštite zajmoprimaca, prikazujući rast tržišta kao znak poboljšanog socijalnog blagostanja.
Centar: Centristički izveštaji pružaju uravnotežen pogled, fokusirajući se na statistički rast stambenih kredita, ekonomske faktore poput kamatnih stopa i pravila kreditiranja, kao i ulogu vlade u stimulisanju tržišta. Ističu i prilike za kupce i potencijalne rizike strožih regulativa, pružajući sveobuhvatan pregled bez jakog ideološkog pristrasnosti.
Desno: Desno orijentisani narativi naglašavaju važnost tržišne dinamike, dostupnosti kredita i ulogu banaka u pokretanju rasta stambenih kredita. Mogu isticati prednosti deregulacije i finansijske fleksibilnosti, posmatrajući vladine podsticaje kao privremene podsticaje, a ne dugoročna rešenja. Fokus je često na ekonomskom rastu, investicionim prilikama i efikasnosti finansijskog sektora.
