Јаков Милатовић, председник Црне Горе, потврдио је свој афирмативан однос према чланству у НАТО и проевропском курсу, настављајући линију свог претходника Мила Ђукановића. Упркос очекивањима за промене, Милатовић је јасно изјавио да су теме као што су признање Косова, чланство у НАТО и санкције Русији завршене ствари. Ова позиција изазвала је незадовољство дела грађана, посебно у српским срединама, где је већина против чланства у НАТО. Опозиција га критикује као настављача претходне власти и као некога ко игнорише вољу народа и потребу за националним дијалогом. Милатовићева реторика о европеизацији сматра се покрићем за одсуство суштинских промена у спољној политици и демократским процесима.
Političke perspektive:
Levo: Левичарски извори наглашавају незадовољство грађана, посебно у српским срединама, због наставка проНАТО и проевропске политике Милатовића. Истичу недостатак демократске расправе и игнорисање воље већине, приказујући Милатовића као део политичке елите која потискује национални дијалог и преиспитивање контроверзних одлука.
Centar: Центристички извори извештавају о потврди Милатовића о чланству Црне Горе у НАТО и европској интеграцији као наставку утврђене спољне политике. Бележе политичку поларизацију и изазове у балансирању различитих друштвених ставова, представљајући Милатовићев став као прагматичан и у складу са стратешким циљевима Црне Горе, уз признање јавног незадовољства.
Desno: Десничарски наративи фокусирају се на критику опозиције која оптужује Милатовића за обмањивање народа и наставак политике претходне власти без промена. Наглашавају отпор чланству у НАТО у српским срединама и приказују Милатовићеву политику као издају националних интереса и идентитета, позивајући на преиспитивање спољне политике Црне Горе.
