Sukob između Izraela i Irana eskalirao je raketnim napadima i vazdušnim udarima, pri čemu je u izraelskim napadima na Iran poginulo najmanje nekoliko ljudi, dok su iranski raketni napadi na Izrael izazvali smrt 24 civila. Izraelske vlasti tvrde da su ciljali iranske nuklearne objekte kako bi sprečili razvoj atomske bombe, dok Iran negira takve namere. Bezbednosne mere u Izraelu su najstrože do sada, uključujući zatvaranje civilnog neba i evakuaciju stranih državljana, uključujući i srpske. Situacija je napeta, ali je u poslednja dva dana zabeležen pad intenziteta napada. Međunarodni akteri pozivaju na deeskalaciju sukoba, dok se sukobi nastavljaju i uključuju i druge regionalne i globalne faktore.
Političke perspektive:
Levo: Levo orijentisani izveštaji naglašavaju humanitarni uticaj sukoba, ističući civilne žrtve i opasnosti eskalacije vojnih akcija. Često pozivaju na diplomatska rešenja i kritikuju agresivne vojne strategije obe strane. Narativ uključuje zabrinutost zbog šire regionalne nestabilnosti i uloge međunarodnih sila.
Centar: Centristički izveštaji fokusiraju se na činjenice sukoba, pružajući uravnotežen prikaz vojnih akcija Izraela i Irana. Naglašavaju bezbednosne zabrinutosti Izraela u vezi sa iranskim nuklearnim ambicijama i prirodu uzvratnih napada. Uključuju izjave zvaničnika i međunarodne pozive na deeskalaciju.
Desno: Desno orijentisani izveštaji ističu pravo Izraela na samoodbranu od iranske agresije i pretnju iranskog nuklearnog programa. Naglašavaju efikasnost izraelskih vojnih operacija i neophodnost strogih bezbednosnih mera. Narativ prikazuje Iran kao agresora i podržava snažne vojne odgovore.
