Glavna tema članka je konačni pad Napoleona Bonapartea nakon njegove poraza u bici kod Waterlooa 1815. godine. Nakon što je bio protjeran na Elbu i kratko se vratio na vlast, Napoleon je poražen od britanskih i pruskih snaga. Evropski lideri su ratovali protiv njega, a nakon poraza, Napoleon je predao Britancima i bio je protjeran na otok Svetu Jelenu gde je i umro. Ovaj događaj označava kraj Napoleonovih ratova i početak restauracije burbonske monarhije u Francuskoj. Članak ističe kako je narod prvobitno podržavao Napoleona, ali je bio umoran od ratova i želeo promene. Takođe se opisuje kako je burbonska monarhija brzo izgubila podršku zbog svog apsolutističkog ponašanja, što je omogućilo Napoleonov povratak na vlast na kratko vreme.
Političke perspektive:
Levo: Levo orijentisani izveštaji naglašavaju narodnu podršku Napoleonu i vojsku, ističući društvene i ekonomske teškoće izazvane ratovima i neuspeh burbonske monarhije da zadovolji potrebe naroda. Takođe se fokusiraju na širi uticaj Napoleonovog nasleđa na evropsku politiku i društvene reforme.
Centar: Centristički izveštaji pružaju uravnotežen prikaz, fokusirajući se na istorijske činjenice o Napoleonovom porazu, vojne strategije i političke posledice kao što je restauracija burbonske monarhije. Priznaju i Napoleonovu početnu popularnost i zamor naroda od stalnih ratova.
Desno: Desno orijentisani izveštaji često ističu restauraciju legitimne burbonske monarhije i važnost okončanja Napoleonovih ratova radi uspostavljanja reda i stabilnosti u Evropi. Prikazuju Napoleona kao disruptivnu figuru čije su ambicije dovele do nepotrebnih sukoba i patnji, naglašavajući ulogu evropskih monarha u njegovom porazu.
