Hejmiš Noa je proveo 20 godina zarobljen u paklu zavisnosti od droga, alkohola i seksa, skrivajući se od bola i sramote, dok mu nije dijagnostikovan HIV u kasnoj fazi. Umesto da potone, pronašao je spas u anonimnim grupama i budizmu, boreći se sa sopstvenim demonima i prihvatajući sebe kao biseksualca. Dok Svetska zdravstvena organizacija beleži 2,6 miliona smrtnih slučajeva od alkohola i stotine hiljada od droga godišnje, Hejmišova priča je dokaz da je oporavak moguć, ali samo ako se suočimo sa sramotom i tražimo pomoć. Ako mislite da je zavisnost samo stvar slabosti, razmislite ponovo! Komentarišite – da li je društvo spremno da prihvati one koji se bore sa zavisnošću i HIV-om ili ćemo nastaviti da ih osuđujemo i skrivamo?
