Evo ga opet, Marko Đurić, srpski ministar spoljnih poslova, koji nam na 55. zasedanju Generalne skupštine Organizacije američkih država (OAS) u Antigvi i Barbudi servira onu staru priču o “nacionalnim interesima” i “viziji razvoja”. Da li je to most ka Americi ili samo još jedna diplomatska fraza? Đurić tvrdi da je srpska spoljna politika “zasnovana na racionalnim procenama” i da je usmerena na “zaštitu suvereniteta i teritorijalnog integriteta” – što zvuči kao da Srbija drži do sebe, ali i kao da se plaši da će joj neko nešto uzeti.
On se hvali da Srbija kao stalni posmatrač u OAS-u veruje u multilateralizam i da je već pokrenula zajedničke projekte u obrazovanju, turizmu i digitalnoj transformaciji. Ali, da li je to dovoljno? Srbija navodno ima “dinamičan rast bilateralnih odnosa” sa državama OAS-a, i spremna je da proširi saradnju u trgovini, infrastrukturi, energiji i obrazovanju. Sve to zvuči kao da Srbija želi da bude most između Evrope i Amerike, ali da li je to stvarno tako ili samo diplomatska želja?
Đurić takođe ističe da će Beograd biti domaćin specijalizovane izložbe, gde će zemlje moći da pokažu svoja dostignuća i vrednosti. To je možda prilika da Srbija pokaže da nije samo pasivni posmatrač, već aktivni igrač na međunarodnoj sceni. Ali, da li će to promeniti stvarnu poziciju Srbije u svetu?
U vreme globalnih izazova kao što su klimatske promene i digitalna bezbednost, Đurić kaže da je međunarodna saradnja važnija nego ikada. OAS ima ključnu ulogu u zapadnoj hemisferi, a Srbija želi da bude evropski partner i most za saradnju između regiona. Sve to zvuči lepo, ali ostaje pitanje – koliko je Srbija zaista spremna da se angažuje i koliko je njena politika zaista nezavisna?
Ako vam je dosadilo da slušate diplomatske floskule, možda je vreme da se zapitate – da li je ovo samo još jedna predstava za javnost ili stvarna strategija? A vi, šta mislite? Da li Srbija zaista gradi mostove ili samo baca mostiće? Bacite komentar, da vidimo ko je za most, a ko za skok u nepoznato!
