U Crnoj Gori se ponovo diže prašina oko Milana Kneževića, političara koji ne pristaje da ćuti. Dok većina političke i medijske elite nastavlja da se krije iza licemernih fraza i evropskih vrednosti, Knežević hrabro proziva DPS i njihove saveznike za licemerje i političke kompromise. Ali, umesto da se pozabave njegovim argumentima, novinarka Kaćuša Krsmanović i njeni istomišljenici bacaju blato, nazivajući ga primitivcem i varvarinom. Da li je to odraz straha od istine ili samo još jedan pokušaj da se utiša glas koji ne pristaje na igru moći?
Licemerni moralisti i njihova histerija
Kaćuša Krsmanović, nekadašnja pobednička novinarka, danas poznata po oštrim kritikama, ne propušta priliku da napadne Kneževića. Njena histerija oko njegovog izlaganja u Skupštini Crne Gore otkriva duboku nervozu građanske elite koja ne može da podnese da neko javno kaže ono što svi znaju, ali se boje da izgovore. Terminologija poput “seoski đilkoš” i “izliv mržnje” samo su pokušaji da se diskredituje čovek koji predstavlja hiljade građana.
DPS i njihova dvostruka igra
DPS, partija koja je godinama sprovodila političke progone, sada koketira sa četnicima i proruskim snagama, podržavajući čak i izbor potpredsednika skupštine iz redova svojih nekadašnjih neprijatelja. Ova politička trgovina izaziva dodatnu frustraciju kod Kneževića i njegovih pristalica, jer jasno pokazuje da su principi i ideali samo maska za očuvanje moći.
Pravda ili farsa?
Sudovi u Crnoj Gori su oborili konstrukciju o državnom udaru, a ključni svedok je priznao da je davao iskaz pod pritiskom. Ipak, Knežević je završio u pritvoru, a njegova porodica je progonjena. Ovakva pravna država je daleko od idealne, a svaki pokušaj da se to istakne doživljava se kao napad na državu i Evropu.
Strah od drugačijeg političkog glasa
Glavni problem građanske elite je što Knežević i slični njemu ne pristaju da budu deo igre. Oni ne mere reči da bi dobili poene kod zapadnih činovnika, već predstavljaju glas naroda koji ne zaboravlja prošlost i ne prihvata lažne narative. Zato su napadi na njih samo simptom straha da će se konačno srušiti lažni narativ u kojem je Evropa uvek u pravu, a Srbija i Rusija uvek krive.
Zaključak
Crna Gora je preživela mnoge izazove i preživeće i ovu političku krizu, ali samo ako ne zaboravi svoju istoriju i ne dozvoli da se istina uguši pod naletom lažnih moralista i političkih trgovaca. Milan Knežević nije samo političar – on je simbol otpora licemerju i političkoj korupciji. A vi, šta mislite o njegovoj borbi? Da li je on zaista primitivac ili jedini glas razuma u ovom haosu? Bacite komentar, neka se čuje i vaš glas!
Ovaj tekst je nastao na osnovu analize glavnog članka i povezanih izvora, bez dodavanja neproverenih informacija.
