Toplotni talasi postaju sve češći i opasniji, a divljač u Hrvatskoj i regionu sve češće umire od žeđi! Profesor sa Šumarskog fakulteta u Zagrebu, Krešimir Krapinec, upozorava da je problem nedostatka pojilišta za životinje postao alarmantan. Nekada su lovci i stočari imali problem samo u krškim područjima, ali sada se isti problem širi i na kontinentalne delove Hrvatske. Divljač se sve više povlači u šume i uz reke, jer tlo ne može zadržati vodu, a potoci su presušili. Ženke u laktaciji posebno pate jer im treba mnogo više vode, a kada ne mogu da je nađu, životinje migriraju ili se približavaju gradovima u potrazi za hranom i vodom. Profesor Krapinec ističe da je ljudska intervencija neophodna jer klimatske promene donose sve više toplinskih talasa, a regulacija vodotokova je dodatno smanjila prirodne izvore vode. Divljač jede useve poput kukuruza i šećerne repe da bi utažila žeđ, što dovodi do šteta na poljima. Ova situacija je samo vrh ledenog brega ekoloških problema koje će klimatske promene doneti, a sukobi oko vode mogli bi prerasti u ozbiljne konflikte među ljudima. U susednoj Crnoj Gori, ekološki incidenti poput zagađenja reke Ćehotine dodatno ugrožavaju prirodu i život ljudi, dok su u Srbiji temperature dostigle i do 39 stepeni Celzijusa, sa crvenim meteoalarmom zbog ekstremnih vrućina i suše. Sve to zajedno pokazuje koliko je voda postala dragocena i ugrožena, a životinje i ljudi se bore za svaki gutljaj. Ako mislite da je ovo samo problem divljih životinja, razmislite ponovo – ovo je upozorenje za sve nas. Kako vi mislite da bi trebalo da reagujemo? Da li ćemo dozvoliti da nam priroda umre od žeđi dok mi gledamo? Podelite svoje mišljenje, možda baš vaša ideja može napraviti razliku!
